Најпознатији ужички боеми и шаљивџије, Симо адвокат и његов кум Милекић, кренули возом за Београд, на отварање првог сајма. Као и увек, понели су плећку печења и балонче вина. Али у ћири је било тако много путника да су једва стајали на ногама. А једва су чекали да пробају вино које им је спремио познати ужички механџија Милоје Благојевић , а печење пекар Лујо.
Загледаше се два три пута, па Милекић ухвати Симу преко средине и веза га јако каишем. Сима преврте очима и поче нешто мрмљати. Узнемирени путници питају шта је то с његовим другом?
– Ујело га бесно псето!
– А колико је дана од тада?
– Четрнаест!
У том моменту Сима пролаја:
– Ав… ав…ав…
Путници навале на врата, уверени да је овај побеснео. Купе оста празан.. Тада на једну клупу седе Милекић, а на другу Сима, па пошто пречистише печење и наједоше се, извалише се на клупу и одспаваше до Београда.
