Седамдесетих година, тог дана је била прослава. Увече је била приредба “Ватре Ужичке републике”. Радници из Биоктоша су дошли да оперу део Трга партизана, који је служио као бина. Прали су га са две цистерне. Једна је била на тротоару испод степеница на Главној улици, а црево развучено преко Трга. Изненада је пукло црево, а фотограф је забележио тај неочекивани тренутак изнененађења. Даље нек приповеда фотографија.
U Aprilu poče da radi bašta hotela “Palas”. Svratio tu, tada novinar “Politike” užičanin, Boca Marijanović seo sa društvom, zapalio svoju lulu od koje zamirisa
I u februaru na području užičkog kraja vladalo je pravo nevreme sa olujnim i orkanskim udarima vetra, mećavom, vejavicom, snežnim nanosima, a ponegde i ledenom
Неосетно, полако, неприметно, почео сам да размишљам и живим по неким неписаним правилима, које је диктирала рок култура.
