Немачка команда је наложила преседнику тадашње ужичке општине Андрији Мирковићу да изгради купатило за немачку војску. Андрија је решио да зграду купатила направи на Ђетињи, уствари у делу између њена два крака који су се одвајали нешто ниже старог бетонског железничког моста испод Старога града. То место је било у воћњаку преко пута Ткачнице. Зграда је била брвнара у алпском стилу, јединствена до тада Ужицу. Када су дизани рогови, направљен је свечани ручак који је забележио ужички хроничар са фотоапаратом Илија Лазић и тако је овај догађај остао забележен. На фотографијама се види како је тај део града изгледао, како су изгледали окупаторски, немачки, српски и бугарски официри, и њихови службеници тада у Ужицу. Види се и предузимач који не седи у делу софре где су седели немачки окупатори, већ је са сељацима који су изградили зграду…
Илија Лазић се се спусти двадесетак метра ниже низбрдо од “ћирине пруге” и направи још једну фотографију места где су Немци изградили “Алпску кућу”. Пре него им се придружио код самог улаза код платице срете пријатеље конобаре из кафане “Париза”, који су ту точили пиво у кригле, он изабра тренутак и стисну пар пута дугме на “Лајки”.
Тек тада примети у дебелом хладу велике липе, код самога јаза бројне састављене столове, ту су седели немачки официри и њихови гости. Снимио је за градску историју њихових пар фотографија.
Када су дизани рогови купатила на слављу су се окупили сви тада важни у окупационој власти те 1943. године у Ужицу. Ове фотографије које је снимио ужички хроничар са фотоапаратом никада до сада нису објављене. Неколико година сам имао прилике да истражујем по малом делу Лазићеве заооставштине коју је сачувао његов син и унука Катарина. Тада сам схватио доментарну вредност ових пробраних фотографија:
У другој половини 1943. одиграли су се моги значајни догађаји. Капитулирала је Мусолинијева Италија и тако се распао савез Рима и Берлина. Титове јединице разоружала је десетак италијанских дивизија и тако ослободила скоро целу Истру, Словеначко приморје, Далмацију, Херцеговину, Црну Гору, Санџак и западни део Македоније. Створене су нове слободне територије у Босни, Хрваској и Словенији. Титове јединице су имале преко 300.000 бораца сврстане у 27 дивизија, осам самосталних бригада, 123 партизанска одреда, 11 самосталних батаљона, низа мањих јединица и оружаних група. На подручју Југославије је било 700.000 окупаторских војника што је дало поприличан допринос борби Савезника.
Англоамерички савезници су били пред Римом. Црвена армија је наступала на Запад ка Берлину… У Босни у варошици Јајцу, 29. новембра је одржано друго заседања Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије. Ударени су темељи будућој Титовој Југославији. Краљу је забрањен повратак у земљу, влади у избеглиштву одузета су сва легитимна парва да представља Југославију. Уместо избегличке владе образован је Национални комитет ослобођења, који је стекао право да у земљи и иностранству представља Југославију као легитимна влада. Титу је додељено звање маршала Југославије.
Када је изграђено купатило често се догађало да неко са Забучја према њему испали по који метак, највероватније четничке тројке које су долазиле тада до околине Ужица, и тако “загорчавали живот Немцима”. Партизанске јединице су биле далеко у Босни.
