Цвета Дабић је рођена у ужичком селу Крива Река 1912. године, у фамилији Вирић. Од своје 13. године радила је у ужичкој Ткачници. Рано је приступила синдикалном покрету и била активна у друштву Абрашевић. Била је удата за Пјевић Божидара, од кога се развела када је пришао Љотићевом покрету. Удала се за Вуколу Дабића, машин бравара у Ткачници, предратног синдикалног радника, команданта Ужица за време “Ужичке републике” 1941. године. Била је секретар партијске организације у Ткачници пре Другог светског рата. Брата, по занимању столара и комунистичког активисте, су јој обесили у Београду.
Као члан упрвног одбора синдикалне подружнице текстилних радника учествовала је у свим акцијама које је преузимао раднички покрет у Ужицу. Због активности међу радницима, отпуштена је са посла 1934. године и хапшена неколико пута.
Учествовала је у припреми устанка 1941, када је постала члан ОК КПЈ за ужички срез. Након пада Ужичке републике, прешла је са партизанским јединицама у Санџак, одакле је касније враћена за илегални рад у ужички крај. Ухваћена је у Стапарима, децембра 1941. Одведена је у ужички затвор, а одатле у логор на Бањици, где је 1942. стрељана. Ужичка Ткачница је од 1946. носила њено име.