Avgust 1969.

112
Ribu su lovili i kantarima
Ribu su lovili i kantarima

Problem smrada koji se osećao iz korita Đetinje ni ovoga pretoplog avgusta nije rešen. Radnici Bioktoša kada počiste zeleni pijac su svoja kolica istresali u reku sa drvenog mosta (u današnje vreme je to sa mosta kod hotela “Zlatibor”- “Sivonje”), kod mostića ispod Plaže kod tekstilnog zavoda. Čak su i iz prodavnice Ečka propalu i usmdelu ribu zakopavali u plitke rupe pored Đetinje. Dolazilo je i do tuča između ribolovaca i ovih zagađivača reke. Nadležni su našli “solomonsko” rešenje; Odmah isod Dragove vodenice (restoran “Lovac”). Voda je navraćena uz levu obalu da odnese prljavštinu, da ne zaudara smrad. Na desnoj obali voda se malo povukla. Na suvom je ostala riba, velika količina, na hiljade komada. To je privuklo njih pedesetak, dece, žena i ljudi, zagazili su u vodu i hvataju ribu čak i kantarima. Za kratko vreme sve su pokupili – Đetinja osiromašena. Niko se nije setio da u Đetinji ima i ribe tako je došlo do pomora.

Posle ovoga očišćen je i Gluvaćki potok. Ovoga avgusta gro Užičana je letovalo na crnogorskom primorju gde su se često na plaži sretali prijatelji. Tako se dvojica kolega koji su radili u Komunalnoj banci našle u Igalu.

– Kako si došao, pita Radovan Mileta. Preko socijalnog ili privatno?

– Preko Zlatibora i Titograda, put je loš od Voda do Jokine ćuprije, čekao sam puna dva sata u Bistrici dok su radnici otklanjali gomilu kamenja sa puta.

U “Slogi” su od gostiju naime lumperajki i polomljenog inventara naplatili 75.690 dinara.

Pisac Aleksandar Tišma
Pisac Aleksandar Tišma

Ovih dana je u Užicu boravio Aleksandar Tišma, književnik i glavni urednik “Letopisa Matice srpske” u knjizi “Drugde” koju je objavio “Nolit” iste godine, Tišma opisuje svoje putovanje biciklom “prema jugu” u kojoj je ostavio zapis o svojim utiscima boravka u Užicu: – “U Užice stižem kasno uveče, po mraku; dugo pedaliram pored zamračenih kućeraka dok nestižem u osvetljeni centar. Mnogo večernjih šetača kao u Valjevu; samo su ovde užurbaniji, glasniji. Pitam za hotel, upućuju me u ”Zlatibor”, to je višespratnica na uglu, novija od valjevskog hotela ali neurednija. U malu sobu koju dobijam ugurana su tri kreveta, u kupatilu ima tople vode, ali su zato zahodi bez ključeva. Večeram pljeskavicu u gostionici “Pariz”, slabo osvetlenoj i punog samog muškog sveta. Automat ovde svira isključivo sevdalinke…

U Užicu sam ostao dva dana, gledao utakmicu “Sloboda” – “Crvena zvezda” i u bioskopu gledao američku adaptaciju “Braće Karamazovi”… Večerao u hotelu “Zlatibor”. Dvorana na lakat prepuna je – uglavnom muškaraca. Ipak, za jednim susednim stolom, u društvu trojice mladića sedi jaka plavuša u ljubičastoj haljini sa visokim šlicem. Kad ustane da izađe za trenutak, mladići je prate željno očima a onda se sporazumno zakikoću na njen račun.

Pevačica, na samom laktu dvorane, dejstvuje skoro bez prestanka. To je mlada skladno građena žena tužnog lica sa širokim nosem i usnama. Spada u univerzalne. “Kafu mi draga ispeci” (uvek sa zavidnim naivnim cinizmu nastavka “baš kao da je za tebe”) ali i “Podmoskovskoj večeri”, i to na ruskom!. Na žalost glas joj je grub i ravan. Peva u vojničkom stavu na mestu voljno, nepomična ne trepćući, a samo kod poslednje ispevane strofe pauzira, oštro secka levo i desno bedrima po taktu muzike…”

Hotel Zlatibor u kome je bio Tišma
Hotel Zlatibor u kome je bio Tišma

Međuu 280 renomiranih jugoslovenskih i inostranih firmi koje su učestvovali na izgradnji hotela “Jugoslavija” našao je se i užički GP “Zlatibor”, njegov pogon iz Sirogojna koji su urešivali prilaz i obalu prema Dunavu svojim čuvenim kamenim pločama. “Stan” je angažavo “24 septembar” da u sve stanove o kojima je brinulo ovo javno prduzeće uvede trofaznu struju i dvotarifna brojila. Za šest meseci ove godine Užički muzej je posetilo 49.850 posetilaca. Pored eskusrzija iz cele zemlje, muzej je posetilo i veliki broj strarnaca iz Holandije, Sovjetskog Saveza, Čekoslovačke,Rumunije, Holandije, Zapadne Nemačke, Francuske…

Zanatsko uslužna radionica “Autoservis” se itegrisao sa “Raketom”. U Krčagovu je završen stoliter sa 31 stanom koji je finasirala Valjaonica. U slopu novog naselja Dedovini, Direkcija za puteve i ulice počela je da gradi novu ulicu, dužine 400 metara. Ulica se radila od asvaltnog puta na Terazijama kroz naselje Dedovina i vezuje sa Sarajevskom ulicom.

U Užicu je postavljeno 250 novih saobraćajnih znakova. Milicija je rešila da pooštri kontrolu saobraćaja na užičkim ulicama i da kažnjava. Skoro svako veče su radarom kontrolisali brzinu kretanja vozila kroz grad. Milicioner Sredoje primeti jedna kola koja su ušla u uličicu blizu crkve gde je bio zabranjen saobraćaj. Pođe da vidi dotičnog koji nije poštovao znak.

– Šta vi mene kontrolišete! Pa, znate li vi da sam ja postavljao te znakove, brecnu se ovaj na milicionera.

– Pa dobro čoveče kako si uspeo da tako brzo zaboraviš gde si ih postavio. Odgovori Sredoje vadeći blok.

Užički Narodni muzej u vreme najveće navale turista
Užički Narodni muzej u vreme najveće navale turista

Počela novo užičko fudbalsko prvenstvo, prijateljskom utakmicom sa skopskim Vardarom. Sloboda je igrala u novom izdanju: Dugalić, Jagodić, Jokić, Vukašinović, Dogandžić, Sljepčević, Cerović, Antić, Radivojević, Musić, Jovanović. Sloboda je dobila ovu utakmicu 1:0.

Užičani su tada najviše hvalili vozača hitne pomoći Doma zdravlja Milovana Janjića. Ništa mu nije bilo teško. Radio je sve da pomgne. I u najdalje zaseoke je stizao sa kolima. Imao sam lično iskustvo sa ovim vozačem kada sam ja imao nesreću 1983. Janjić je ostao isti, sve je učinio da mi pomogne i olakša da lakše podnesem put u Beograd, u bolnicu na Banjici, čak je i čekao u čekaonici dok nisam došao na red kod čuveno dr. Radulovića.