Decembar 1966. g0dine ( drugi deo)

72

Ovog decembra 1966. tada su se Užicu najviše čitale “Večernje novosti”, “Ekspres politika”, “Politika”. Mladi su najviše kupovali „Džuboks“, “Čik pogodi”, “TV studio”, “Bazar”, “Svjet”…
Mlade je Užičane je posebno zaintresovao list Džuboks koji je bio prvi jugoslovenski muzički časopis koji je s prekidima izlazio 20 godina: od 1966. do 1986. Bio je prvi i najznačajniji list u SFRJ koji se bavio rok muzikom i srodnim temama, a takođe i prvi istočnoevropski rokenrol magazin. Kad se pojavio na Borbinoj i Politikinoj trafici preko puta Maloga parka formirali su se redovi da bi ga kupili. Kad su se u njemu pojavile ploče folije dolazilo je do otimanja i tuča…

Prvih nekoliko brojeva "Džuboksa"
Prvih nekoliko brojeva “Džuboksa”

Prvi broj Džuboksa objavljen je 3. maja 1966. godine kao specijalni dodatak časopisa Filmski svet, mada je Džuboks izlazio samostalno. Na naslovnoj strani je bila fotografija mlade i već slavne grupe The Rolling Stones, a primerak je koštao 1,50 novih ili 150 starih dinara. Osnivač i prvi urednik Džuboksa bio je Nikola Karaklajić, međunarodni šahovski majstor, te voditelj i urednik emisija Veče uz radio, Muzički automat i Sastanak u devet i pet na Radio Beogradu. U intervjuu za dokumentarnu seriju „Rokovnik“, Karaklajić je povodom osnivanja Džuboksa rekao: “Očigledno je bilo da postoji ogromno interesovanje mladih za časopis i mi smo odlučili da časopis izlazi jednom mesečno. Pošto nije bilo mnogo novinara koji su bili dobro informisani o rok muzici. pozvali su me da budem urednik. Ja sam neke časopise dobijao iz inostranstva, pa sam koristio trikove iz njih. Prvi broj je štampan u 100.000 primeraka, a prodat je u roku od tri dana. „
Kad se pojavio „Džuboks” Užicu na Borbinoj i Politikinoj trafici preko puta Maloga parka formirali su se redovi da bi ga kupili. Kad su se u njemu pojavile ploče folije dolazilo je do otimanja i tučnjava.

Ispred trafika preko puta Parčića bili su redovi za kupovinu "Džuboksa"
Ispred trafika preko puta Parčića bili su redovi za kupovinu “Džuboksa”

Do juna 1969. je izašlo 39 brojeva. Publici najveće zadovoljstvo su predstavljale pomenute neobične gramofonske ploče, tzv. folije, koje su u okviru „Džuboks diskoteke“ donosile „poslednje hitove iz oblasti bit muzike“. Ploče su bile za kratkotrajnu upotrebu i bacale su se posle određenog broja slušanja. Neke su kasnije postale diskografski rariteti u svetskim razmerama.
Za generacije, rođene u drugoj polovini prošlog veka, muzički časopisi predstavljali su omiljenu razonodu. Štivo koje se guta pogledom i sredstvo kojim putuju u neki drugačiji svet. Svet velikih pozornica i rok grupa koje su publiku očarali.
A kako stvari stoje na kraju druge decenije 21. Veka? Internet odneo konačnu pobedu, na prostoru nekadašnjem YU prostoru specijalizovanih muzičkih magazina više nema. U trafikama i knjižarama se može pronaći tek poneki primerak stranih muzičkih časopisa. Muzičke vesti danas uglavnom žive na internetu. Veliki broj portala, sajtova i Fejsbuk stranica, uz poneku radio emisiju koja se isto može pronaći na internetu kao i većina ploča iz muzičke istorije. I zašto ići do trafike kada sve može da se sazna I čuje dok još nismo ustali iz kreveta… Vratimo se u decembar 1966. Godine.
Pretpraznička užurbanost već se osećala po užičkim prodavnicama, osim čestih sniženja cena i rasprodaja u knjižarama i trafikama su se pojavile čestitke i ukrasi za novogodišnje jelke.
Počele su su pripreme za doček 1967. godine u Ugostiteljskom preduzeću “Slozi “ je odlučeno da da najatraktivniji doček bude na Zlatiboru u Hotel “Palisadu”. Planirano je da goste uveseljavaju Radojka i Tine Živković sa pevačima Anicom Jocić, Acom Trandafilovi i Oliverom Marković. Cena dočeka je bila 8.000 dinara i pored “morske” sene u “Palisadu” je bilo sve rezervisano.
Za najboljeg lovca je smatran Borivoje Kovačević, iz Dobroselice, koji je u isto vreme bio i najstariji lovac užičkog kraja, do tada je ulovio 500 zečeva. Kao i obično kad pišem užičke hronologije gledam stare fotografije da bih ih povezao sa nekim podatkom i dao istinito pripovedanje. Gledjući fotografije iz minulog vremena imam utisak da su užički lovci samo sa vukovima imali posala, a rođak Borivoje ulovio te silne zečeve… Meni strašani i ti odstreljeni vukovi sa fotografija, zato možda i ne volim horor filmlove naročito sa vukodlacima. Kada govorim o užičkim lovcima sa sigurnošču mogu da kažem da su to bili ljudi većinom za poštovanje a neki i za divljenje. Lovačko udruženje je okupljalo Užičane ličnosti od časti i naročitog ugleda.
Sporsko – turističko lovačko udruženje Užicu je davne 1919. Godine bio je čuvar užičkog bogastva naših šuma, obilja najrazličitijih, ali i pravi domaćin šumskog blaga u užičkom kraju. Slavili su užički lovce svoje trofeje ponosno ih prikazivali Užičanima triumfalno i nekada a i danas vozikajući sebe i svoj ulov izložen na haubi automobila. Dan u susret srpskoj Novoj godini priređivan je veliki lov na visoku divljač. Povratak i slavlje lovci su oglašavli ispred Grbića kafane tu na Lipi u blizini Hotela „Pariz“ danas Tržnog centra „Pariz“. Nije se u ničemu oskudevalo, lako je bilo užičkim lovcima da slave, kud god se okrenu imaili su lovište. Šume su bile prepune najrazličitije divljači – pravi raj za lovce. Negovali su lovci podmladak, a mlađima ostajalo je da čuvaju u sećanju lovce bez premca u nadi da će i sami uđi u legendu o užičkom lovu. Lovili su užičani i medvede što svedoči i fotografija na kojoj je Mijo Drobnjaković pored medveda kojeg je ulovio njegov otac Drobnjaković Đorđe – Đoko Majmun, užička lovačka i puškarska legenda.

Mijo sa medvedom kojeg je ulovio njegov otac Đoko Drobnjakoović
Mijo sa medvedom kojeg je ulovio njegov otac Đoko Drobnjakoović

A od događaja koji su se dogodili u svetu 1966. godine i najviše su najviše zaiteresovali Užičane prema mom istrađivanju i sećanjima su bili ovi:
U januru su skrenuli pažnju Užičana ove vesti: Da je počelo emitovanje Trećeg programa Radio Beograda. Kako je na beogradskom Sajmu održana je prva Gitarijada. Pažnju je privukla vest da je u Indiji preminuo premijer Lal Bahadur Šastri koga je naslela Indira Gandi, ćerka bivšeg premijera Džavaharlal Nehrua. Razgovaralo se o sudaru iznad Španije američkog bombardera „B-52“ i španskog aviona za snabdevanje gorivom. Poginulo je osam ljudi, a bombarder je bio prinuđen da u Sredozemno more kod Palomaresa u Španiji izbaci tri male hidrogenske bombe, koja nisu eksplodirale. Događaj je poznat kao Palomareski incident o kome je kasnije snimljen i film.
U Februaru se Užicu se dosta razgovaralo o Luni 9 prvoj letelica koja se meko spustila na Mesec. Petog februara objavljeno je da je dobitnik NIN-ove nagrade Meša Selimović za roman “Derviš i smrt”. Da se dogoila želznička nesreća kod mesta Kaštel Stari (Hrvatska), 29 mrtvih… Saznalo se da je Francuska je lansirala svoj prvi satelit s poligona u Sahari. Objavljeno je i da je Miroslav Krleža dobija Njegoševu nagradu za roman “Zastave”.
U martu se razgovaralo o Veneri-3 letilici koja se srušila na Veneru, i bila prva letelica koja je dotakla drugu planetu. Po kafanama, berbernicama i drugim javnim mestima Užičani su zadovoljno prelistavali prvi broj lista „Tempo“, najstarijeg sportskog magazina na Balkanu, (izlazio do 2004. godine). U kome je pisalo o Svetskom prvenstvu u hokeju na ledu, koje se održalo U Ljubljani na kome je SSSR bio šampion. A Studenti su sa oduševljenjem pričali kako je u Beogradu formirana nova Beogradska autobuska stanica. Ovog meseca je Džon Lenon u jednom intervjuu izjavio da su Bitlsi postali „popularniji od Isusa”, što je izazvalo gnev hrišćanskih vernika, najviše u Americi. Pesma Evrovizije 1966. zaokupila je pažnju javnosti. Pobedila je austrijska numera, Jugoslaviju je predstavljala Berta Ambrož s pesmom “Brez besed”, (što je bila prva evrovizijska pesma na slovenskom jeziku, i zauzela 7 mesto. Završio se Treći plenuma CK SKJ o smanjivanju saveznih investicija i podršci Privrednoj reformi, odlučeno da preduzeća mogu investirati bilo gde u SFRJ. Veliku pažnju je izazvao Gemini 8 (Blizanci 8) i to prvo uspešno spajanje dve letelice u svemiru.
U Aprilu Luna 10 je prva letelica u Mesečevoj orbiti. Mnoge Užičane zaiteresovao je sporazum između Jugoslavije i Austrije o regulisanju zapošljavanja jugoslovenskih radnika u Austriji. Tada se svirala protesna muzika, gitara i usna harmonika po uzoru na Ivicu Percla su bili glavni istrumenti. Protestovalo se što su bombarderi Američkog ratnog vazduhoplovstva izveli prve vazdušne napade na Severni Vijetnam u Vijetnamskom ratu. U Vijetnamu se tada nalazi 250.000 američkih vojnika.
Međunarodni Raselov sud nakon zasedanja u Stokholmu 15. Aprila osudio je američke ratne zločine i strahote u Vijetnamu. Užičani su pratili 38. dodelu Oskara, (prva prenošena u boji); najbolji film “The Sound of Music” “Moje pesme, moji snovi”, ukupno pet nagrada od deset nominacija, zapažen uspeh imao je i film “Doktor Živago”.
Trećeg maja objavljen je prvi broj muzičkog časopisa “Džuboks” , Formirao se ispred trafika preko puta Parčića red dug dvadesetak metra da bi se kupio „Džuboks“. Jedanestogn maja u Briselu igrano je Finale Kupa šampiona 1966. Užičani su navijali svim srcem za „Partizan“, ipak pobedio je Real Madrid sa 2:1. Obaveštenje od 16. maja označio je početak Kulturne revolucije u Kini. Politbiro Komunističke partije Kine je prihvatio stavove Mao Cedunga, čime je zvanično pokrenuta Kulturnu revoluciju, zvanično kao kampanja da se Kina očisti od svojih liberalnih buržoaskih elemenata i da se nastavi revolucionarna klasna borba. Užičani su pratili ova događanja i Mao Cedungu pripisali izreku: „Kud god se okreneš dupe ti pozadi“… Mi mladi smo pročitali u „Džuboksu da su “The Beach Boys” izdali album “Pet Sounds” a Bob Dilan “Blonde on Blonde”. Ovog Maja se dogodilo prstenasto pomračenje Sunca, u Jugoslaviji prekriveno 70-90 % diska. Rok sastav “Elipse” svirao je pred Titom, smatra se da je to bio “presudan trenutak za rokenrol u Jugoslaviji”. To se dogodilo 24. maja ove 1966. Ipak više pažnje je privukla letilica Surveyor 1, prva američka letelica koja se mekano spustila na Mesec.
U junu se dogodio Šesti kongres SSRN Jugoslavije što je privuklo veliku pažnju. Kao i Sednica Izvršnog Komiteta CK SKJ, na kojoj se raspravljano o pitanju “Izvesnih deformacija” u radu nekih organa Državne bezbednosti, formirana partijsko-državna komisija za ispitivanje problema. Osnovan je Kajakaški savez Jugoslavije što je bilo zanimljivo za užičane koji su se bavili ovim sportom na Plaži kao i na jezeru na Zlatiboru. Zatim nas je 22. juna na Svetskom prvenstvu u rvanju u Ohaju, Stevan Horvat osvojio zlatnu medalju. Ovog juna od zanačajnih događanja mogu se izdvojiti da je Iz Naučnog društva BiH osnovana Akademija nauka i umetnosti Bosne i Hercegovine. Da su SFR Jugoslavija i Vatikan obnovili diplomatske odnose. De Gol je je posetio SSSR gde se izjasnio za rasformiranje blokova i Evropu država.
Stariji Užičani su razgovarali u julu o Četvrtom „Brionskom plenumu“ CK SKJ, a nama mladima ništa nije bilo jasno, na kojem je doneta Odluka: reorganizacija organa Državne bezbednosti a iz rukovodstva partije je isključen Svetislav Stefanović Ćeća i prihvaćena je ostavka Aleksandra Rankovića na sve funkcije. Podnet je Izveštaj Komisije (formirane 16. juna): DB je monopol pojedinaca, postoje tendencije da se postavi iznad društva, korišćeno je prisluškivanje ljudi i ustanova, i filtriranje informacija za funkcionere.
Prema rečima Tita: “deformacije” SDB stvorile su bile sistem koji je pritiskao čitavo društvo (stagnacija i nesprovođenje odluka donetih na plenumima i kongresima); Mijalko Todorović izabran je za sekretara CK, Milentije Popović za člana Izvršnog komiteta, Dobrivoje Radosavljević kooptiran za člana CK SKJ.
Rat u Vijetnamu se zahuktavao svi ozbiljni mediji su zvonili o tome kako je SSSR je povećao pomoć DR Vijetnamu. Niko u to vreme nije bio imun kad su Francuzi počeli nuklearne probe na pacifičkim atolima Moruroa i Fangataufa, dosta se razgovarlo o tome da ako se zarati, da će to biti kraj sveta… Svima je bilo drago što je na području bivšeg logora Jasenovac otkriven je spomenik Kameni cvet.
Petog jula Savezna skupština usvojila je novi Plan društvenog razvoja 1966-70. A onda se 11. jul sva pažnja užičana preselila na fudbalske terene, počelo je Svetsko prvenstvo u fudbalu 1966. u Engleskoj. Ipak se komentarisalo Raspuštanje partijskog komiteta Sekretarijatu inostranih poslova, navodno, mesto koncentracije Rankovićevih snaga. Zatim su 15. jula na Sednici svih pet veća Savezne skupštine, aklamacijama prihvaćena ostavka Aleksandra Rankovića i izbor Koče Popovića za potpredsednika Jugoslavije. Na krju jula smo pročitali u „Džuboksu“ da je Bob Dilan povređen u nesreći na motociklu u Vudstoku, Njujork. U listu „Politika da se Tito se sastao sa Indirom Gandi na Brionima. U „Sportu“ Da je finalna utakmica Engleska – Nemačka završena sa 4:2, posle produžetaka Engleska je osvoila svetsko prvenstvo.
U avgustu smo slušali, čitali i gledali kako je počela je izgradnja Svetskog trgovačkog centra. Da je Martin Luter King je pogođen kamenom dok je vodio marš za građanska prava u Čikagu. Da su Bitlsi izdali album Revolver i da se Džon Lenon u Čikagu izvinuo zbog izjave da je popularniji od Isusa. Svet je ožalostila vest da je 19. avgusta u istočnoj Turskoj u zemljotresu Vartou poginulo je 2.394 osoba. Poslednji koncert Bitlsa održan je u Kandlestik Parku u San Francisku 29. avgusta. U „Duboksu“ je pisalo da su Dorsi snimili album „The Doors“ moje društvo je sakupilo novac i naručili smo ga direktno iz Londona“, Poštar ga je doneo posle dvadeset dana.

The Dors
The Dors

Prvog Septembara svet je obišla vest o padu aviona kompanije Britanija ervejs kod Ljubljane, bilo je 98 mrtvih. Drugog septembra Ralf H. Baer je došao na ideju za videoigre. Zatim je izazvao veliku pažnju to što je Izvršni komitet CK SK Srbije je usvojio izveštaj Komisije za ispitivanje zloupotreba u SDB: Služba zatvorena prema društvu, opterećena pretenzijama da prati, ocenjuje i utiče na celokupni društveni život što je “antisocijalističkih pojava”, u Beogradu je primećena i politika diskriminacije prema narodnostima. Zatim smo pročitali da je otvorena Metropoliten opera u Njujorku. Posle se samo pričalo o Šestoj, proširenoj, sednica CK SK Srbije, gde je oštro osuđena birokratsko-nacionalistička praksa, političke zloupotrebe, deformacija u SDB…, iz partije isključeni Vojin Lukić i Života Savić, predloženo da se isključi i Ranković. Posle toga su se obradovali užički roditelji dece dobrih matematičara jer je osnovana Matematička gimnazija u Beogradu. Zatim nas je oduševio Miroslav Cerar koji je na Svetskom prvenstvu u gimnastici u Dortmundu, gde je osvojio zlatnu medalju.
U oktobaru smo čitali da su Tito i Gamal Abdel Naser u Indiji, razgovori o nesvrstanosti. Da je NATO premešta sedište iz Pariza u Brisel. Da je Generalna skupština Ujedinjenih nacija oduzela Južnoj Africi mandat nad Jugozapadnom Afrikom.
U Novembaru je stigla vest da je Reka Arno je poplavila Firencu, ostavivši na hiljade ljudi bez doma i uništivši ili oštetivši milione knjiga i slika. U Džuboksu smo pročitali da su se sreli se Joko Ono i Džon Lenon, i da je otvoren prvi butik u Beogradu “Eva”. Veliku pažnju Užičana je izazvala vest da je 27, novembra 1966. Počela sa radom Hidroelektrana Bajina Bašta (365 MW), najvećeg objekta na Drini, predsednik Tito je svečano pustio u rad. Mnogi Užičani su bili na ovoj svečanosti.
U decembru „Džuboks“ je preno vest da su Bitlsi počeli snimanje albuma Pepper’s Lonely Hearts Club Band. A zatim je stigla vest da je Prilikom havarije grčkog feribota “Heraklion”, koji je potonuo tokom nevremena kod ostrva Melos, poginula su 234 putnika i člana posade. Pročitali smo u „Politici“ da je 8. decembara da je Sporazum o zabrani nuklearnog oružja u svemiru potpisalo 28 zemalja, uključujući SSSR i SAD. Da je Predsednik Tito pomilovao od krivičnog gonjenja Rankovića, Stefanovića i još 16 članova grupe koja je “protivustavno delovala i zloupotrebila službene funkcije i ovlašćenja SDB”. Na vestima Radio Beograda se čulo da je u Španiji održan referendum o prihvatanju organskog zakona koji predviđa restaurisanje monarhije nakog Frankove vladavine. A zatim je Američki astronom Ričard Voker otkrio Saturnov satelit Epimetej. Na samom kraju decembara SAD je suspendovale prodaju viška hrane (program “Hrana za mir”) Jugoslaviji jer ona trguje sa Severnim Vijetnamom. Beogradska milicija rasteruje protest protiv rata u Vijetnamu. Sutradan 31. decembar — Milovan Đilas je pušten iz zatvora gde je bio od 1962. Obe vesti su izazvale veliku pažnju kod Užičana.
Ove 1966. godine rođeni su mnogi koji su na neki način dotakli Užice i Užičane. U Januaru je rođen političar Ivica Dačić (1. Januara), Romario, brazilski fudbaler i trener, Dekster Flečer, engleski glumac, reditelj i scenarista. U februar Sindi Kroford, američki model i glumica. U Martu Zak Snajder, američki režiser, producent i scenarista, Alan Dejvis, engleski glumac, komičar i pisac, Marin Hinkle, američka glumica, Braća Teofilovići, pevači tradicionalne muzike, Žarko Paspalj, srpski košarkaš. U aprilu Robin Rajt, američka glumic, Sintija Nikson, američka glumica, Lisa Stensfild, engleska muzičarka i glumica, Samanta Foks, engleska muzičarka i model. U maju Maja Noveljić, srpska glumica Dženet Džekson, američka muzičarka, glumica i plesačica. Indira Radić, Džejson Patrik, američki glumac. U junu Ivan Tasovac, srpski pijanista, dugogodišnji direktor Beogradske filharmonije, Džon Kjuzak, američki glumac, scenarista i producent, Majk Tajson, američki bokser. U julu Zoran Terzić, srpski odbojkaš i odbojkaški trener, Metju Foks, američki glumac. U avgustu Hali Beri, američka glumica, Olivera Jovićević, srpska novinarka i TV voditeljka, Majkl Mišel, američka glumica. U septembru Milinko Pantić, srpski fudbaler i fudbalski trener, Bojana Lekić, srpska novinarka i TV voditeljka, Filip Šovagović, hrvatski glumac, reditelj i dramaturg, Dejan Savićević, crnogorski fudbaler i fudbalski trener, Nikola Pejaković glumac, scenarista, reditelj i muzičar. U oktobru Džeklin Obradors, američka glumica, Luk Peri, američki glumac, Gorčin Stojanović, reditelj, Zoran Milanović, hrvatski političar i pravnik. U novembru Dejvid Švimer, američki glumac, reditelj i producent, Goran Rađenović, vaterpolista i vaterpolo trener, Vanesa Ejndžel, engleska glumica i model, Sofi Marso, francuska glumica, rediteljka, scenaristkinja, pisac. Udecembru Gari Dordan, američki glumac, Boris Isaković, srpski glumac i Entoni Mejson, američki košarkaš 22. Zoran Marinković, srpski muzičar i umetnik, najpoznatiji kao član grupe Bjesovi, Kaliopi, makedonska pevačica.