Decembar 1966. godine

30

„Svet leptira napušta lampione, zora načinje dan, a meni ni tada i sada nije lako da napustim dobro društvo i lepo raspoloženje. Uvek sam, a i sad bih da produžim uživanje u dobrom starom Hotelu „Zlatibor“. Nisam bio, a verujem, ni sada nisam jedini s takavom željom.“ – Aleksandar Milosavljević Lale.

Nekadašnji Hotel Zlatibor gledano od Malog parka
Nekadašnji Hotel Zlatibor gledano od Malog parka

U gradu se šuškalo da će se izgradnjom novog bloka rušiti i užička boemska znemenitost hotel „Zlatibor“, koji je tradicionalno okupljo birane goste. A i gostim su imali dosta razloga da za svoja uživanja izaberu hotel „Zlatibor“. Tu su bili najbolji užički ugostitelji. Kelneri. Skoro redovno, poed visoke profesionalnosti, bile su to duhovite ličnosti. Sve je u kafani „Zlatibora“ bilo podređeno dobrom raspoloženju, tu se slušala najbolja muzika, kao što reče profa Lale „pastelna, birana, muzika sentimenta, prelepi evergrin, pa buktave pesme kafanskog lumpa u interpretaciji raskošnih solistkinja, ili dirljiva violina cigano, pa sve do muzike za ples. Užice je imalo među svojim Carinjašima čitave muzičke ansamble. Često su tu bila skoro porodična a opet vrsnih sastavi. To su čuveni Nikolići, pa breća Stefanovići ili braća Rade ’Jazavac’ i Dragiša sa prelepom pevašicom Lidijom. Naši Cigani bili su i beli a i crnomanjasti, alinsu uvek bili izuzetno daroviti muzičari i lepi i dobri ljudi, vrli kao prijatelji.

Spratni deo starog hotela Zlatibor gledano prema Đetinji
Spratni deo starog hotela Zlatibor gledano prema Đetinji

Užičani su voleli, rado primali u društvo svoje Cigane pa i sa njima sklapali kumstva. Gostili se u njihovim kućama, kao kod najboljih domaćina, gostili ih u svojim kućama naročito na salavama“. Kafana hotela „Zlatibor“ je cvetala lepotom užičkog duha. Vesele zgode i nezgode tokom dana krasile stari „Zlatibor“ a noću? Život bi počinjao kada se svetiljke pale a trajao bi do same zore kada se gase…

Profesor Vukašin Šumanac drži čas violine
Profesor Vukašin Šumanac drži čas violine

Od profesora muzike ovog decembra se izdvajao Vukašin Šumanac. U Užice je došao iz Šabca gde je završio osnovnu školu u užičku Učiteljsku školu. Bio je učitelj u Drežniku. Godine 1954. Primljen je za nastavnika muzike u Učiteljskoj školi. Pored rada u školi, u kojoj je horom i orkestrom obuhvatao preko 150 učenika, bio je jedan od incijatora osnivana muzičkog kursa za mlade muzičke talente sa abicijom da ubudućnosti preraste u muzilku školu. Vodio je hor KUD-a „Aleksa Dejović“. Na tribini Radničkog univarziteta „Radovan Dragović“ držao je predavanja o muzici i njenim oblicima sa uverenjem za negovanje ljubavi prema muzici i vaspitanja muzičkog ukusa mora biti organizovano i mnogostrano. Godišnji koncerti Učiteljske škole, čiji je program sastavljao i pripremao, u Užicu su to bili prvorazredni kulturni događaj. Svoje stavove o neophodnosti i metodama muzičkog obrazovanja objavao je u lokalnim „Vestima“ i u „Prosvetnom pregledu“.
Počelo je renoviranje kafane “Plaža” za doček nove godine prema projektu arhitekte Jovanke Jeftanović direktora “Projekt biroa” iz Beograda. Velika sala je proširena, kupljen novi inventar, uvedeno je parno grejanje, u sali je imalo 320 sedišta , bašta ispred restorana 1000 mesta sa šankom. Planirano je da na “Plaži” bude i kvalitetnih mlečnih proizvoda a leti i dosta vrsta sladoleda”…

Mozaik Partizanska spomenica na Uzičkom Trgu
Mozaik Partizanska spomenica na Uzičkom Trgu

Umetnik Marko Benzon je na podu u maloj sali Ferijalnog doma radio na mozaiku koji će biti postavljen na zgradi na Trgu partizana, mozaik je predstavljao spomenicu 1941 na jugoslovenskoj zastavi iznad mozaika je pisalo 1941 – 1961. Mozaik je sačinjen od 39 boja kamena iskupljenog u celoj Jugoslaviji, zbog montaže ovaj ogroman mozaik je bio načinjen od jednakih betonskih armiranih 36 ploča.
Vatrogasci su dobili novu opremu kola sa pokretnim merdevinama, koja su postala neophodna zbog sve većeg broja solitera koji su se svake godine gradili..
.
Ovoga poslednjeg meseca 1966. U užicu su prikazivani filmovi: “Do pobede i dalje”, “Osveta podzemlja”, “Morganovi gusari”, “Marko Polo”, “Old Šeterhed”, “Zvezde noći”.

Maleni Olivera Vlajnić i Predrag Kovačević se igraju u Omladinskoj 28
Maleni Olivera Vlajnić i Predrag Kovačević se igraju u Omladinskoj 28

Najbolji đak u Užicu, nabolji vukovac, učila je u četvrtoj osnovnoj školi, zvala se Olivera Vlajnić ćerka poznatog užikog fotografa Steva Vlajnića. Ove školske godine je upisala prvi razred Gimnazije a kada su je pozvali u njenu osnovnu školu na svečanost… je rekla: “Rano sam stekla radne navike. Za to mogu najviše da zahvalim svojoj mami koja mi je razvila ljubav prema knjizi, koja mi je pomogla kad je bilo najte`e”. Olivera je tada planirala da ide na studije matematike i fizike a ocene koje je dobila u gimnaziji u prvom tromesečju su nagoveštavale još jednu Vukovu diplomu. Njen otac je mom ocu Vlajku bio venčani kum i mi smo bili drugarčići od moje treće godine života.