April 1968. godine

318

Ovog aprila 1968. stigla je vest T. Užice preko Radio Luksemburga, časopisa “Džuboks”, “Čika” na TV Beograd itd o brodvejskoj premijeri, mjuzikla “Kosa”. Muziku smo čuli na radio stanicama i bili veoma zaainteresovani za to događanje. Pod uticajem ovih vesti i muzike iz mjuzikla Kose grupa mladih su se deklarisali kao Hipici i većinu vremena provodili na Rajskim otocima gde su izvodili performanse.

Hipi VIS sastav "Škorpije"
Hipi VIS sastav “Škorpije”

U ovo vreme u Užicu uz “Vihore” i “Plave suze” postoji grupa “Škorpije” koja osnovana iz tog „hipi plemena“ sa „rajskih“. Nisu svirali igranke, već se radilo o ličnom zadovoljstvu članova i pokušaja da stvaraju svoje kompozicije. U „Škorpijam“ tada sviraju: Dragan Perović Rej gitara, vokal i kompozitor, Tucović Mitar – beli gitara, Karadarević Božo zv. Mića Grunf vokalni solista, Nenad Crnogorac Nešo Čupo bas gitara, Glavonić Milan Špik bubnjevi. Vežbaju u Sarajevskoj ulici u podrumu zgrade gde stnuje Mića – Grunf. Pojedini članovi grupe, zbog “nerazumevanja” roditelja, “beže od kuće” i žive kraće vreme tu gde su i vežbali, pa na Rajskim otocima, kasnije u staroj napuštenoj kući Mandića na Rakijskom pijacu. Iz tog perioda nastale su kompozicijama “Lusi”, “Malena”, “Nada” Dragana Perovića “Reja” koji je tada bio, jedini, kompozitor pop muzike u Užicu. Perović je konponovao i napisao tekst za prvu užičku protesnu pesmu „Kad bi stvaristajale kao što nisu“ refren:

Užičko hipi pleme na Rajskim u performansu "Daj nam Sunca"
Užičko hipi pleme na Rajskim u performansu “Daj nam Sunca”

– Kad bi umesto bombi pravili bebe
Bio bi mir kao nekad, u staro kameno doba…

Na premijeri mjuzikla u Njujorku, na Brodveju bili su Mira Trailović i Zoran Ratković, osmjelili su se da priču hipi “plemena” i njegov antiratni poklič postave na scenu Ateljea 212 u još uvijek konzervativnoj, socijalističkoj Jugoslaviji. Tema mjuzikla bila je “vruća” i aktuelna: šezdesete godine i rat SAD sa Vijetnamom. Vreme mladalačkog bunta protiv establišmenta, želje za slobodom, seksualne revolucije i odbacivanja svih društvenih stega, na sceni je dočaralo hipi pleme predvođeno Mirjanom Peić u ulozi Šejle, Klod je bio Miša Janketić, a zavodljivog Bergera igrao je Dragan Nikolić. U podeli su, mladi i lijepi bili i Dušan Prelević, Jelisaveta Seka Sablić, Mihajlo Pljaka Kostić, Gordana Marić, Nada Blam, pa i neka nepoznata imena poput Muhameda Abdusamada, Alfreda Rafaela, Mamade Sangare. I tako 19. maj 1969 u Beogradu je premijerno izveden čuveni mjuzikl “Kosa” autora Džejmsa Radoa i Džeroma Ragnija, koji su poslije naše odgledane predstave rekli da je bolja od one u Njujorku! U užičkom pozorištu je gostovala nešto kasnije kada je zgarnuta publika po prvi put na pozorišnoj sceni videla aktere prestave gole kao od majke rođene… Posle toga ništa u užičkoj POP kulturi nije bilo isto.

U Valjaonici bakra je odlučenao da radnici besplatno dobiju bonove koje će moći da koriste u fabričkoj menzi.

Miloradović Ana, prva žena rukovodilac na železnici u užičkom rejonu
Miloradović Ana, prva žena rukovodilac na železnici u užičkom rejonu

Na mesto šefa radne jedinice za održavanje pruge je postavljena Ana Miloradović diplomirani građevinski inžinjer do tada građevinski inspektor u Opštini. Ona je bila prva žena rukovodilac na železnici u užičkom rejonu. Rođena je Užicu 1924. godine, završila je užičku Gimnaziju i građevinski fakultet u Beogradu. Radila je u preduzeću „Partizanski put“ u Užicu angažovana na gradnji puteva, zatim u visokogradnji GP „Zlatibor“ na Trgu partizana i u Sevojni gde je bila šef gradilišta. Zatim je bila građevinski inspektor za užički srez. Za taj rad odato joj je priznanje kao najboljem inspektoru u Srbiji. Tokom rada u ŽTP-u radila je kao šef sekcije za održavanje pruge uskog koloseka Gornji Milanovac – Vardište i kao nadzorni inžinjer.

Odlučeno je da se “Ćirom” do Beograda može samo ići do 20. aprila ove godine posle je bio moguć prevoz preko Čaška, Kragujevca i Lapova.

Mladi Tihomir Đurđić u vreme kad je radio kao učitelj u Mokroj Gori
Mladi Tihomir Đurđić u vreme kad je radio kao učitelj u Mokroj Gori

Odbornik Tihomir Đurđić nije bio zadovoljan prodajom raketinog servisa u ulici Heroja Dejovićaa (danas Nikole Pašića). Raketa je prodala servis Preduzeću za puteve koje je opet dobilo dozvolu za adaptaciju i da otvori servis za pranje i podmazivanje vozila, ali je prihvatilo obavezu da kad počne zidanje škole Učenika u privredi poruši objekte. Odbornilk Arsenije Spasić je rekao da je “Raketa” bila u obavezi da ukloni objekte i oslobodi prostor da je zato je dobila lokaciju u Krčagovu da bi se uklonili automobili iz grada i da se otvaranjem novog servisa nije ništa učinjeno. Oslobođeni prostor je trebao da se da Oš. Dušan Jerković jer 1700 njenih đaka nije imao adekvatno dvorište. Diskusiju je prekinuo direktor “Rakete” Todor Damljanović koji je izjavio da su prodali objekat koji je njihovo osnovno sredstvo i da mogu da sa njim rade šta žele.

Inače veoma aktivni delegat Tihomir Đurđić kasnije politokolog, publicista rođen je u Kremnima 1934. Godine. Užicu je završio Učiteljsku školu, zatim Pedagošku školu i fakultet političkih nauka, gde je i magistrirao. Bio je učitelj u Mokroj Gori, zatim nastavnik matematike, pa nastavnik i zamenik direktora za vreme Milene Penzić Pinje u Osnovnoj školi „Dušan Jerković“. Bio je aktivista u radu Sindikata i delegat u Skupštini opštine Užicu. Dosta kasnije često kao delegat bio je u opoziciji poznat kao borac za svoja i prva drugih. Bio je direktor Izdavačke kuće i štamparije „Vesti“. Pisao je političke i druge članke u raznim srpskim novinama obavio je nekoliko knjiga: „Delegatski sistem“, „Istinom sam prkosio rđavoj stvarnosti“,“Suđenje istini“ itd.

Kroz Užce se pronela vest da je tadašnji upravnik pozorišta Jovan Bulajić otpustio tri popularna glumca Tomisla Janjića, Desanku Bogdanović, Anu Križanec. Tom prilikom glumci su izjavili, Tomislav Janjić: “Ubeđen sam da je ovo otpuštanje posledica moje kritike, a u tome vidim opšti Bulajićev onos prema starim članovima ansambla. Iako mi je odluka saopštena dan posle moga venčanja, nisam naročito iznenađen. Upravniko stav prema starom delu kolektiva ogleda se u manjem ličnim dohotcima, u davanju manjih uloga i zapostavljanju i otpuštanju sa posla. Desanka Bogdanović: “Kada sam sutradan pitala tehničare dali su svesni zašta su digli ruku, jedan mi je odgovorio: “Pa, znaš, morao sam jer i ja mogu da dođem na tapet”. Do sada imam šesnest godina radnoga staža”. Ana Križanec: “Tačno je bilo da sam bila disciplinski kažnjena, ali je tačno i to da Bulajiću niko javno nesme da kaže šta misli.”

Slobodan Dogandžić i Radomir Antić, legende užičke Slobode i jugoslovensg fudbala.
Slobodan Dogandžić i Radomir Antić, legende užičke Slobode i jugoslovensg fudbala.

Prvotimci “Slobode“ su tada bili: Aranđeloviđ, Jagodić, Jokić, Đoković, Dogandžić, Ivetiđ, Kačar, Antić, Barjaktarević, Živadinović, Gardić, Muratović i Marić. ovoga meseca su u Subotici igrali sa “Spartakom” 1:1, pobedili su “Radnički” iz Kragujevca sa 1:0 golom koji je dao tada veteteran i ućička fudbalska legenda Gardić. Izgubili su od “Prištine” u istomenom gradu sa 2:0.

Do tada je užičananin književnik Ljuba Simović napisao četiri knjige pesama “Slovenske elegije”, “Veseli grobovi”, “Poslednja zemlja” i “šlemovi”… poslednja zbirka je dobila novoustoličenu nagradu “Isidore Sekulić”. Inače Ljuba je tada bio i novinar Radio Beograda.

U gradskoj kavani su se pojavila poznata lica. Bekim Fehmiju, Olivera Katarina (tada Vučo), Pavle Vujisić, Bata Živojinović, Nikola Simić sa njima je bio i svetski poznati ruski glumac Oleg Vidov. Posle celvečrnjog druženja sa Užičanima saznalo se da u Arilju snimaju film “Uzrok smrti ne pominjati”. U ovom filmu je statiralo mnogo Sriljaca koji su jedva čekali da film počne da se prikazuje.

Mladi Milan Milosavljević je na Pori u jednom šumarku primetio ogromnog orla izvadio praćku i na mestu ga ubilo. Orao je imao 10 kilograma a raspon krila dva metra… Nije znao da je orao zaštićena vrsta pa su nadležni to imali u vidu tako da nije kažnjen.