Zlatibor do ovog februara nikada nije bio puniji, “Ni za dukat se nije mogao nađe smeštaj”.
U direkciji za turizam su praznili kancelarije i u njih ubacivali ležajeve. U hotel “Palisadu” osoblje “kuka”, ustupilo svoje sobe gostima pa spavaju u foteljama. Konobar Radiša je ispričao: “Jedno veče mi pun buđelar para, a treba spavati u fotelji. Uplačim se da mi ga neko ne digne, ja šta ću, uvijem pare u krpu i bacim je u korpu za otpatke. Znam niko tamo neće. Ujutro, zamolim, čistačicu da mi donese krpu iz korpe. Ona me prvo proverava da ne izvodim neku šalu, snebiva se zbog prljavštine. Kad izvadih pare, razrogači oči i umalo se neprevrnu, moro sam da joj dajem vode da se povrati”. Gosti su se žalili što je samo jedan brica na toliki svet, što nema bioskopa, nema dovoljno skija… „Do pre nekoliko godina nije bilo ničega ni depadansa sa toplim bazenom. Ni prodavnica, poslastičarnice, turist biroa, ski-lifta, servisa za pranje kola, benzinske stanice“… komentarisali su Zlatiborci.
Tokom pedesetih i šezdesetih Politikin Zabavnik je bio omiljeni časopis mladih Užičana ali je opravdavao i svoj slogan “Od 7 do 77 godina”. Ovog februara posle 4 januarska broja navikli smo se na novi format omiljenog časopisa. Prvog januara ove 1968. Nikola Lekić, glavni urednik u promenio je format izdanja sa novinskog u format časopisa (25×33 cm). Takođe, Zabavnik je počeo da izlazi u boji. Novina je bio i strip u sredini, pre toga Politikin Zabavnik je objavljivao samo stripove u kajiševima. Ovaj dodatak sadržavao je deo kompletne epizode stripa podeljene na 2-3 nastavka.
Što se tiče istorije Politikinog Zabavnika da podsetim Zabavnikovce da je 31. decembra 1938. Novina „Politika” objavile konkurs za ime novog izdanja. Od 34.998 pristiglih kupona, jedna petina glasala je za ime „Politikin Zabavnik“ između ostalih predloga. Zvaničnom kumom Politikinog Zabavnika proglašena je tada devetogodišnja Antonija Savić, čiji je kupon izvučen iz bubnja. Prvi broj „Politikinog zabavnika izašao je 28. februara 1939. Štampan je u formatu berlinera (31×47 cm). Imao je dvanaest stranica štampanih crno-belo. Četiri od njih štampane su sa dodatkom crvene boje i njenih tonova. Sadržaj Zabavnika bio je sastavljen od stripova i tekstova, poput romana, priča i zanimljivosti. Zabavnik je Izlazio do početka Drugog sv. rata. Posle oslobođenja komunistički režim zabranio je obavljivanje stripove. Obrazloženje je bilo da su stripovi produkt kapitalizma. Nakon gašenja sovjetskog uticaja u Titovoj Jugoslaviji, a naročito posle sukoba sa Staljinom i perioda Informbiroa, zabrane vezane za kulturu počele su da slabe. Prvo je počelo sa karikaturama i animiranim filmovima, a nešto kasnije počelo se sa objavljivanjem stripova. Godine 1952 Vladislav Ribnikar je odlučio da ponovo pokrene časopis. Pripovedanje kaže da je tokom posete atinskog predstavnika kompanije Volt Dizni predloženo Titu da vrati strip izdavaštvo u Jugoslaviju. „Što da ne, ja volim Paju Patka“, bio je navodno Titov odgovor. I tako, Diznijevi junaci zauzimali značajan prostor u Politikinom zabavniku.
Prvo posleratno izdanje izašlo je 5. januara 1952. Tako smo posleratni Politikin Zabavnik i ja isto godište. Zahvaljujući Zabavniku četri godine kasnije naučio da čitam I u meni se razvila ogromna radoznalost. I danas čitam Zabavnik a i sarađujem sa “najboljim časopisom na svetu”. Nadam se da ćemo se družiti do moje 77 godine…
Zabavnik ima, ogroman značaj na planu zabave i vaspitanja generacija klinaca u poslednjih sedamdeset godina. Bio je i ostao, mitsko utočište našeg detinjstva, fabrika zabavnih i edukativnih ilustracija naše kulturne. Ovaj časopis je srpska posebnost za sve od 7 do 77 godina koja se prilagođava trendovima i vremenu. Zato je svaki petak i danas u 2020. Izuzetak.
Dobrivoje Antonijević – Doca u to vreme rukovodilac pogona “Domađe radinosti” se Vratio iz Kanade posle održane svetske izložbe u Montrealu “Ekspo 1967” i rekao: “Za drvene posude, čuturice i čankove, vunene proizvode i druge rukotvorine našega kraja je vladalo veliko interesovanje, ali faktori koji su posticali domaću radinost počeli su da se hlade, nema više podrške, iako su potpisani predugovori za isporuku suvenira u vrednosti 200.000 dolara”…
Užice je dobilo petu prodavnicu nameštaja. “20 Oktobar” iz Beograda otvorio je novu prodavnicu na Terazijama u ulici Lazara Mutapa.
U Opštini su rešilie, da im bude “lakše” i doneli odluku da rade 42 časovnu radnu nedelju od ponedeljka do petka… a prijem kod presednika opštine, da bude sredom od 10 – 12 časova.
Konfekcija “Kadinjača” se modernizovala, digli su kredit od komercijalne banke i kupilli nove mašine. U štampariji “Dimitriju Tucoviću” se poklanjali više brige za stručno osposobljavanje 40 radnika koji su dobili interne kvalifikacije. Neki su išli u Zagreb i Beograd gde su se usavršavali na novim grafičkim mašinama. čak su uspeli da u toku protekle godine svojim radnicima podele 8 stanova.
Saobraćajno „Raketa“ da bi rastretila prigradski saobraćaj na opšte zadovoljstvo Užičana je uvela lokalnu liniju od Terazija do Senjaka a direktor Todor Damljanović je obićao da će autobusi ići na “pola sata”.
U Prvom Partizanu je sve bilo kako treba. Nije bilo problema ni sa snadbevanjem reprodukcionim materijalom, plate su bile dobre, radnici zadovoljni. A iz Zavoda za zapošljavanje je rečeno da pojedini radnici, odbijaju ponuđeni posao da su nekvalifikovani radnici najveći probirači. G.P. Gp. “Zlatibor” je gradilo bungalove u Sutomoru za crnogorsko ugostiteljsko preduze}e “Crnogorsko primorje”
Užičke zantlije posle nekoliko godina prekida, organizovali “zanatsku zabavu” u restoranu “Plaža” goste je zabavljao Čkalja i orkestra Radojke i Tina Živkovića. Prihod od lutrije je dat najboljim učenicima škole u privredi i Društvu za borbu protiv raka.
U pozorištu su da bi se što više približili gledalištu, formirali putujuću trupu a prva predstava im je bila “Ulični svirači”. Lubivoje Ršumović tada novinar Radio-Beograda postavljen je za urednika dečijeg programa Televizije Beograd dotada je vodio veoma popularnu emisiju “Hiljadu zašto” koja je dobila međunarodnu nagradu i bila prikazana na BBC-ju, ubrajana među najbolje evropske dečije emisije.
U holu pozorišta otvorena je retrospektivna izložba akademskog slikara Rajka Samardžije. Na više od pedeset platana, našla se tamna faza, portreti i pejsaži Užica i okoline.
Vrhovni sud Srbije je potvrdio presudu stolaru iz Sevojna Đorđu Milivojeviću koji je ubio svoju ženu Nataliju prodavačicu iz Užica i njenu majku Desanku iz Karana. Osuđen je na smrt streljanjem.
U bioskopu “Partizan” prkazivana je revija filmova: “Kali-Jug-boginja osvete”, “Tajna služba”, “Kaleidoskop”, “Ubijte Džonija Ringa”, “Rudolf Bili junak Divljeg zapada”, “Privatni detektiv”, “Kraljevi sunca”.
I ovog februara užičke mace i mačori su na poznat način objavljivali da žele društvo kao i vekovima unazad. Do ovog februara niko se zvanično od Užičana nije žalio zbog toga. Ali neki stanovnici Trga su podneli pisanu žalbu gde su tražili da iz veterinarske stanice nešto učini da se smanji mačija buka. Iz Veterinarske stanice su dali pismeni odgovor: – “Najbolji rezultat daje buka – poneki uzvik ili udarac po nekoj zvečećoj podlozi. Ljudi na ivici nerava često mace prskaju vodom, ali rezultat je znatno slabiji. Podrazumeva se da predmeti koji mogu da povrede životinje ne dolaze u obzir. Ukoliko ne pomogne glasan uzvik, zvelečeći zvuci po krovu ili vode, malo pamučne vate u ušima sigurno hoće. I mačke imaju pravo na ljubav zar ne?” Užičani su se duže vreme slatko smejali a i mace su se u martu ućutale… U to vrema na Trgu na drvetu ispred bioskopa nastala je zanimljiva fotografija koju objavljujem, koju je snimio užički legendarni fotograf Stevo Vlajnić.
