Tokom jeseni i zime u Užicu, televizija je igrala vrlo važnu ulogu u doprinosu i stvaranju porodičnog dnevnog ritma: buđenje do jutarnjeg programa, gledanje crtića u porodičnom krugu uveče, gledanje reportaža u Dnevniku. Kada su deca zaspala, opuštajući se na kauču usledio je popularni nastavak, kviz ili neki tv šou ili film. televizija je postala neizbježni element modernog domaćinstva i važan simbol svakodnevnog života.
Posebno privilegovanoa mesta su bila predviđena u dnevnom boravku za radio sa gramofonom, ali uobičajno blistavi televizijski prijemnik, imao je prednost da bude na najitaknutijem mestu dnevnog boravka. On je bio „krivac“ što se promenio način na koji užičke porodice i pojedinci organizuju svoj privatni prostor i slobodno vreme.
U “kremanskom prororočanstvu” prorok Tarabić je zapisao da će Kremna doživeti procvat u rudarstvu. Užičko preduzeće “Kalcit” otvorilo je u blizini mesta svoj rudnik koji je vodio inžinjer Miloš Bojić.
Događale su se stalne svađe pa i tuče vozača između “Rakete” i Čačanskog “Autopreviza”. Užičani su komentarisali da nije ni čudo, jer kad im se spoje početna slova na registarskim tablicama vozila TU i ČA, ispade – TUČA.
Preduzeće za puteve je postavilo nove mnogo bolje i preglednije saobraćajne znake i jednu novinu ogledala na raskrsnici kod Muzeja i na putu za Zlatibor kod velike okuke (novi magistralni put sa tri trake nije bio urađen).
U bioskopu “Partizan” su prikazivani filmovi “Ben Hur”, koji je napunio bioskop u svim predstavama. U bioskopu su odlučili da otkupe trake sa kopijama filma mnogostrukog oskarovca koji traje blizu tri časa. Sledeći su prikazivani filmovi “Vojnik”, “Rat je završen”, “Ubica skriva lice”, “Brdo izgubljenih”, “Najveća trka oko sveta”. U Pozorištu je izvdena prmijera “Pokondireena tikva” Jovana Sterije Popovića, reditelj je bio Milan Barić.
Jedan o najuspešnijih mladih srpskih pisaca, Dobrica Ćosić je nekoliko dana ptoveo u hotelu „Palisad“ na Zlatiboru. U povratku je prepunoj sali Doma Armije, organizovan razgovor prosvetnih radnika sa njim. Tada rekao: “U našoj kulturi sukobljava se avangardna umetnost i velika nepismenost, potrebno je nauku učiniti prisniju životu, zbližiti kulturu i privredu, politiku i prosvetu. Nisam zadovoljan što nismo viće daroviti nego što smo daroviti… Malo je pisaca, malo se knjiga piše… Mi imamo knjige koje mogu časno da stoje na policama biblioteka celog sveta, ali imamo malo knjiga koje su potrebne našim ljudima… Kako nastaje jedno književno delo – velika je tajna… Ja sam veliki protivnik svih mistifikacija i pripadam grupi pisaca koji polaze od ideje ka životu”.
Užičanin Brane Ćelović tvorac nekoliko dokumentaraca koji su ušli svojom porukom u istoriju jugoslovenskog filma, posle dvadeset godina rada na filmu uspeo je da snimi svoj prvi igrarni film “Bokseri idu u raj” i tako postane prvi užičanin koji je režirao Jedan igrani film, sem toga je zajedno sa Slobodanom Markovićem radio na scenariju za film. Snimatelj je bio Aca Sekulić a producent “Avala film”. U filmu su igrali glumci Mija Aleksić, Ljubiša Samardžić, Pavle Vujisić, Ružica Sokić, Snežana Mihajlović, Đorđe Pura, Bata Stojković. Premijera je izvedena u Beogradu 7 decembra. Inače Brane Ćelović je u Užicu bio poznat po tome što je kao šesnestogodišnjak u Užicu 1941. bio šef prvoga partizanskog džez orkestra.
Užička brigada “Radoje Marić” koju su sačinjavali gorani škole učenika u privredi je proglašena dva puta udarnom na radnoj akciji “Zeleni pojas Đerdapa 1967”.
Direktor preduzeća za puteve je bio Mijo Jovanović, koji je imao dva službena automobila “fiću” i “fijat 1300. Užičani su komentarisali: “Pa, i treba mu dvoja kola. Jedan za dobre a drugi za loše puteve…
