Ada, užičko izletište

1013

U vreme Turaka, na mestu naspram današnje teretne železničke stanice Krčagovo, postojalo je rečno ostrvo ada, po kome je ovaj deo Užica dobio ime.

Pre izmeštanja toka Đetinje i izgradnje magistralnog puta, Ada je bila užičko izletište na obalama Đetinje, koje se prostire od klisure Grot na zapadu i Orlovca, do Vrela na jugu.

Staza ispod stene kojom se stizalo u Adu iz Velikog parka i gospodstveni Užičani
Staza ispod stene kojom se stizalo u Adu iz Velikog parka i gospodstveni Užičani

Danas je to naselje koje pripada Mesnoj zajednici Krčagovo. Uz podnožje Zabučja su porodične kuće, a na zapadnoj strani Ade su zanatske radnje, uz magistralni put. Adom se naziva deo Krčagova oko mosta preko Đetinje, gde se nalaze preduzeća Mesara AD (nekadašnjeg), Metaloprerada A.D. i restoran “Ada” Slobodana Nikolića zv. Boban Pluton, i pomenute mnogobrojne porodične kuće na desnoj obali Đetinje, prema Vrelima.

Jezero u Grotu sa centralom
Jezero u Grotu sa centralom

Na tom povećem ravnom prostoru, na kome je bilo dosta dudova, vrba, lipa, bujne vegetacije, krajem 19. veka i tokom 20. veka, nalazilo se omiljeno izletište Užičana. Desno ispod Zabučja i njegovog najvećeg visa Orlovca, Bogdan Zlatić je napravio kafanu, jednu od najstarijih u okolini Užica.

“Na sredini Ade bila je jedena kafanica, a nedaleko od nje mala kamena česma sa hladnom i pitkom vodom. Pred kafanom leti se uvek podiže šatra pokrivena leskovim granjem sa prostim astalima i klupama usađenim u zemlju. Tu se nedeljom i praznikom “sa panja” služi vruće jagnjiće i praseće pećenje i točeno hladno pivo”.

Užičani na Đurđedavskom uranku u Adi
Užičani na Đurđedavskom uranku u Adi

Bila je to jedina kafana u tom kraju, za Užičane koji su voleli dugu šetnju idealna, prava izletnička. U ovu kafanu se dolazilo najčešće nedeljom. Slavko Urošević je 1935. godine zakupio ovu kafanu, pre toga je držao kafanu “Bajina Bašta“ kod Kremića kuće. Bogdan Zlatić je živeo u Beogradu, a leto je provodio sa porodicom u Adi. Na tom veoma lepom prostoru, uz nedirnutu Đetinju, u periodu između dva svetska rata, na Đurđevdan održavali su se kermesi. Inače, kermes je na engleskom jeziku zabava, obično dobrotvorna, koja se priređuje u slobodnoj prirodi. Od kuda taj naziv u Užicu nisam uspeo da otkrijem, mada sumnjam da ima neke veze sa posleratnom engleskom humanitarnom misijom u Užicu. Na kermesima je Kolo srpskih sestara organizovalu prodajnu izložbu ženskih rukotvorina, u korist Doma siročadi. Na Spasovdan, u to vreme pukovsku slavu, za vojnike je u Adi organizovan doručak sa muzikom i opštim veseljem.

Prvomajski uranak u dudinjaku ispred Zlatića kafane
Prvomajski uranak u dudinjaku ispred Zlatića kafane

Posle Drugog svetskog rata u Adu se išlo za Prvomajske praznike, održavani su vašari na Trojice, tu je održavan i stočni vašar.

Kod Zlatićeve kafane je bila Vidića česma, koja je očuvana do današnjih dana.