Био је ужички адвокат, одборник, правобранилац, посланик у српској Народној скупштини. Подигао је “Аљову чесму” испред ужичке Саборне цркве, у спомен свом брату Проти Гаврилу Поповићу. Био је први Председник скупштине Краљевине Србије 1882. године, он је дао предлог да се Кнежевина прогласи Краљевином и да се кнез Милан Обреновић крунише у краља. Био је први председник ловачког друштва Ужица. Оснивач је туристичког насеља ” Рибница” и зачетник туризма на Златибору. Један је од оснивача ткачке радионице и акционар-оснивач прве електричне централе.
Заслужио је споменик или бисту, макар неку плочу на месту где му је била скорије срушена кућа, ту на Главној улици преко пута главног улаза на пијац. Када је рушена ту је тражена она легендарна закопана боца са уљем у којој су потопљене странице “Креманског пророчанства”. Наравно није нађена јер је пророчанство најпре новинарска патка, па све остало. Овај снимак Алексине куће је из 2004. године. Друга фотографија је Алекса у најбољем издању.
