Да погледамо центар господског дела Ужица из аероплана са јужне стране . Овај снимак Ужица је направљен из војног авиона августа месеца 1936. године у 8 сати ујутру. Направио сам са те панорамске фотографије исечак самог центра вароши. Десно зграда Округа (данашња Општина), у врху с лева Хотел „Палас“, власништво Богосава Бодића, затим куће најчувенијег трговца Уроша Пешића и његова кафана “Два Багрема”. Следећа је кућа проте Гаврила Поповића. О Урошу Пешићу су се у “Ужицу кога више нема” приповедале разне анегдоте, као нпр. да су Јевреји због његове трговачке мудрости схватили да за њих нема леба у Ужицу. Тако, један јеврејски трговац, Урошев комшија али и конкуренција, позајмио је од Пешића одређени број кокошијих јаја, а овај дајући их, бајаги, радо рече момку да их најпре стави на вагу. Изгледа да је јеврејском трговцу намах постало јасно каква му је трговина у ерском крају.
Даље Гимназија, до ње десно продавница Сингер шиваћих машина, затим први отворени фризерски салон у Ужицу са венцем црвених ружа пузавица око око улазних врата ужичког фризера и боема, Прибислава Љубојевића, познатог по својим серенадама испод прозора ужичких девојака, које су се често неславно завршавале по Приба. У његовој радњи у ово време радио је фризер Драгутин Илијић, не дирајући ништа иза Приба, ни ту ружу пузавицу око улазних врата. До њега гвожђара Живана Ђерића, а преко пута такође његова луксузна зграда са куполом. Десно до ње Хотел “Империјал”, који је био пре кафана са преноћиштем, а до њега пар мањих кафана и трговчких рањи, где су се власници често мењали. На самом углу киоск у коме је Марија Мара Ковачевић, моја баба, продавала фина пецива. То је била испостава посластичарнице – пекарске радње “Здрављак”, коју је држао мој деда Витомир Ковачевић. Преко улице, на углу некад Јањића кафана, тада већ Хотел “Златибор”. То би био господски центар Ужица током тридесетих година 20. века. Наравно, чесма опанчарског еснава уз ограду Малога парка.
