Nekada poznati zlatiborski publicista i novinar Jeremija Džambić je tvrdio da se ne može ustanoviti kako je Mačkat dobio ime. U poreskim knjigama iz 1559. i 1572. godine piše:
„Mačkat pripada Užicu“. Taj zapis, po Džambiću negira mišljenje da ovaj naziv potiče od nemačke reči „Kancedorf“, što će reći „Mačije selo“. Pre će biti da je od reči „mač“, jedna od pretpostavki polazi od toga da su se tu „slivale vojske“ i za vreme odmora odlagali mačeve „na katove“. Druga kaže da su tu Nemanjići mačevima iskorenjavali bogumilsku jeres. Po jednom predanju u sarkofagu pred mačkatskom crkvom sahranjen je jedan bogumilski vođa, što potvrđuje ovu priču.
Danas je Mačkat jedino selo u Srbiji koje živi od pršute, od slanine, od ovčijih stelja… Poznat je po „Pršutijadi“, kada domaćini iz sela donesu u veliku belu balon halu kraj crkve naramke pršute, goveđe i svinjske, slanine, kobasica, ovčijih stelja, pa miriše sve do Užica… Sem toga Mačkat je poznat na daleko i po Bajovoj kafani.
