U užičkom “Preduzeću za puteve” anketirali su sve vlasnike motornih vozila moleći da što pre odgovore kako su zadovoljni uslugama njihovog servisa u Sevojnu. Mnogi vozači su sa žaljenjem zaključili da je u upitniku izostalo pitanje: Kako ste zadovoljni putevima koje ovo preduzeće održava? Naravno, gledajući iz današnjeg ugla, asfaltiranih puteva bilo je malo, pa i onih sa kockom, najviše je bilo onih sa makadamom i onih utabanih zemljanih kolskih džada. Uglavnom, Zastava je iz godine u godinu motorizovala sve više tadašnju SFRJ.
Da se prisetimo kako je “Zastava” motorizovala do ove 1965. SFRJ. O proizvodnji fiće sam već dosta pisao na užičanstvenom portalu, a dalje su se stvari odvijale na ovaj način: Godine 1961. počeo je da se proizvodi „tristać“ – Zastava 1300/1500. Naravno, proizvodio se po licenci modela Fiat 1300/1500. Proizvodio se do 20. decembra 1979. godine, a proizvedeno je 201.160 komada. Ovaj automobil i dan danas mnogi obožavaju. Godine 1962. počela je da radi nova fabrika kapaciteta 27.000 vozila godišnje, a kapaciteti su proširivani tako da je 1965. proizvedeno 34.600 putničkih automobila i terenskih vozila. Iste godine je kapacitet proširen na 50.000 putničkih automobila godišnje, a ukupno je bilo zaposleno 14.171 radnik. Prvih 6.000 automobila je poslato u Poljsku čime je i zvanično započeo izvoz.
A na užičkim ulicama fića je bio glavni junak, bilo je i tristaća poneki mercedes i ruska Volga sa crvenim službenim tablicama.
Svaka kuća u Užicu ove 1965. godina imala je radio, uobičajno je to bio Kosmaj 49. To je prvi srpski radio u Elektronskoj industriji „Nikola Tesla“ u Beogradu kojoj je ‘Filips’ isporučivao delove. Imao je duge i srednje talase. U zimskom periodu kada je prostiranje srednjih talasa znatno bolje tad se čuo pravi topli zvuk lampaša. Danas ponovo taj zvuk ulazi u modu, rade se kućna pojačala sa lampama, tako da možemo da slušamo taj topli zvuk lampaša, bezbroj radio stanica preko neta i blututa…
Lično sam veoma rano počeo da slušam radio. U tadašnjoj Jugoslaviji 1956. godine se dogodila epidemija polia. Ja sam bio jedno od dece koji je dobio polio u obdaništu koje je bilo tada u Popovića dvorištu na Glavnoj ulici na „Lipi“, na raskrsnici preko puta desne zgrade Muzeja. Bio sam 9 meseci u bolnici u Beogradu na oporavku, o meni se brinula moja majka Vera. Tata je dolazio iz Užica svake nedelje da nas obiđe. Jednom nas je iznenadio, doneo nam je mali radio, i posle je sve bilo lakše. Taj mali radio se zvao Šumadija 54, jer je njegova proizvodnja po Filips licenci započeta u Kragujevcu 1954. godine u preduzeću Radio elektro. Tako sam rastao uz Radio Beograd, počev od 7 ujutru uz emisiju „Dobro jutro deco“ i posebnog glumca Miću Tatića i onaj njegov poznati zvižduk kojim je imitirao generacijama poznati cvrkut ptica. Ta emisija još traje sa tom poznatom špicom, pregurala je 65 gudinu, a te 1965. je slavila svoj deseti rođendan.
Jedan od najpoznatijih guslara u užičkom kraju bio je Ljubiša Janković, zemljoradnik iz Bogojevića kod Arilja, tada šezdesetogogodišnjak. Na njegovim guslama su oslikani likovi Karađorđa, Birčanina, Miloša Obilića i Gavrila Principa.
Ribolovci ribolovačkog kluba “Đetinja” učlanili su 470. člana i organizovali takmičenje na Zlatarskom jezeru.
Užički košarkaši u KK Sevojno su saznali da neće biti kvalifikacija za popunu jedinstvene Srpske lige, jer je odlučeno da viši rang ide samo prvoplasirani tim Zapadne zone. Ovu vest zamenila je vedrija, užički košarkaši bili su ponosni, jer je profesor Vlajko Kovačević dobio republičku nagradu za dostignuća u oblasti fizičke kulture.
Pobedom nad Prištinom, užički košarkaši u KK Sevojno: Gavović, M. Janković, Vasović, Subotić, Popović, su se plasirali za finalni turnir. U Prištini uz pomoć sudija košarkaši sa Kosmeta su pobedili, ali u revanšu u Kraljevu Užičani bili bolji i pobedili sa 59:49. U ovoj važnoj utakmici pobedu je odlučila „taktika sa post igračem“. Za užički KK Sevojno su igrali: Gavović, M. Janković, Vasović, Subotić, Popović, Radojević, Mihajlović, Krčevinac, Đurović, S Janković i Nešović. Tako su se plasirali za finalni turnir sa „Dinamom“, „Železničarom“ i „Pirotom“ koji je održan u Pančevu. I pored uspeha u kvalifikacijama, nastali su novi problemi, jer je posle utakmice sa Prištinom na terenu OŠ „Andrija Đurović“ skinuti su koševi. Košarkaši su se snašli i KK Sevojno se našlo među 12 članova Jedinstvene lige Srbije. Pod komandom trenera Tomislava Vasiljevića igrali su Radiša Kovačević Cula, Stanimir Đurović, Slobodan Gavović, Miodrag i Slobodan Janković, Milenko Subotić, Nebojša Krčevinac, Tomislav Mihajlović, Novak Popović, Slobodan Radojević, Petar Vasović, Milorad Jovanović i Dragan Nešović.
SOFK-a Srbije je dodelila priznanja koje je dodelio Miajlo Rebić predsednik SOFK-e sreza. Priznanja su dobili: Dobrivoje Jevđović, Vlajko Kovačević, Miodrag Terzić Pile, Božidar Nešković, Dušan Krčevinac – Čaban, Dragoš Vajević, Vojimir Bojović, Stanka Laković, Milisav Rebić, Milan Popović, Mišo Tošić, Mihajlo Grbić.
U prvoj polovini šezdesetih godina užičku bioskopsku publiku oduševljavali su filmovi kao Hičkokov “Psiho”, Bunjuelove “Lepotice dana” i “Rozmarine bebe” Romana Polanskog… Ali, među jugoslovenskom publikom glavnu bioskopsku histeriju pokrenulo je ostvarenje “Ljubav i moda” režisera Ljubomira Radičevića. Film “Ljubav i moda” sa Bebom Lončar i tadašnjim najpopularnijim glumcima i pevačima u Jugoslaviji. Publika je mogla da vidi film od decembra 1960. godine a samo nekoliko meseci nakon prve projekcije nije postojala mlada osoba na teritorije nekadašnje Jugoslvije koja nije bila fascinirana ovim filmom. Razlog što je film “Ljubav i moda” uspeo da na takav način komunicira sa publikom leži možda u tome što je verno prikazao čari 60-ih i lakoću življenja te generacije kao i posleratno vreme u kojem su se dešavale prve igranke a na ulicama Beograda se pojavile prve vespe. Kritika je film “sasekla”, ali publika je bila oduševljena. I tako, kako su godine prolazile, “Zvižduk u osam” je imao sve bolji rejting, da bi na kraju stekao status kultnog filma i postao jedna od obaveznih stanica na današnjim sentimentalnim putovanjima po bivšoj SFRJ.
“Leto je krivo za sve” je film iz 1961. godine čiju režiju potpisuje Puriša Đorđević. U glavnim ulogama su se našli Mija Aleksić i Olja Nađ, koji igraju bračni par pred kojima se pojavljuju razna iskušenja, naročito nakon što supruga biva prinuđena da sama i pre muža otputuje na more. Baziran na istinitom događaju, Bitci na Kozari, u ovom filmu narod se tretira kao kolektivni lik, predstavljen nizom upečatljivih individualnih karaktera, a poseban sastojak filma je niz emocionalno intenzivnih situacija koje će budući autori poštovati kao normu. “Kozara” je zabeležila ogromnu gledanost, “Nikoletina Bursać partizanski delija, mitraljezac golubijeg srca” je jugoslovenski igrani film iz 1964. godine. Napravljen je po Ćopićevoj pripovetci “Doživljaji Nikoletine Bursaća” a režirao ga je Branko Bauer. Glavne uloge tumačili su Dragomir Pajić u liku Nikoletine i Milan Srdoč u liku Jovice Ježa. Kao i prethodni, i ovaj film spada u žanr partizanskih, i kao “Kozara” i “Nikoletina Bursać” bio je odlično primljen kod publike.
I na kraju ove 1965. godine da kažem nešto o vestima koje su iz sveta doprla preko tadašnjih medija do Užičana i da pomenem neke lude koji su rođeni ove godine i koji su bili važni za Užičane na razne načine.
Prvog januara, pod vođstvom lidera pokreta Fatah Jasera Arafata, formirana je Palestinska oslobodilačka organizacija.
U februaru Prve američke borbene trupe su poslate u Južni Vijetnam. Nasina sonda Rendžer 8 je uspešno poslala 7.137 slika Meseca u poslednjih 23 minuta svoje misije pre nego što se srušila u More spokojstva. U martu Američko i Južnovijetnamsko vazduhoplovstvo su započeli operaciju Kotrljajući grom, trogodišnju kampanju bombardovanja Severnog Vijetnama. Iz vasionskog broda “Voshod 2” sovjetski kosmonaut Aleksej Leonov izašao iz broda i postao prvi čovek koji je izašao u otvoreni svemir. Rekonstruisana je jugoslovenska vlada (SIV). U Beogradu bio sastanak predstavnika 14 nesvrstanih zemalja i poziv na dogovorno rešenje vijetnamskog konflikta (SAD pozdravljaju, Kina osuđuje “Titoističku kliku”). Počela proizvodnja Renoa 16, prvog hatchbacka srednje veličine (proglašen za evropski auto godine za 1966).
Ovog marta predstavljen je PDP-8, prvi komercijalno uspešan minikompjuter (koštao 18.500 dolara, ekvivalent 143.000 iz 2017). A zatim u SFRJ su zamrznute cene. Gemini 3 nosi prvu američki dvočlanu posadu u orbitu, prvi je manevrabilni svemirski brod. Na kraju ovog marta Louis Armstrong svira u Beogradu.
U aprilu Užičani su u u Politici čitali članak o 37. dodeli oskara, na kojoj su proglašeni za najbolje filmove „Moja lepa gospođice“, sa osam oskara od 12 nominacija, „Meri Popins“ sa pet oskara od 13 nominacija i jedva čekali da budu prikazani u bioskopu Partizan. Saznali da je lansiran satelit Intelsat I (Early Bird), prvi komercijalni komunikacioni satelit – od 2. maja prenosio je TV program, telefonske i telegrafske veze između Severne Amerike i Evrope. Pratili su preko medija Titovu posetu Alžiru i Egiptu, U Ljubljani Svetsko prvenstvo u stonom tenisu, na kome su dominirali Kinezi. Ovog meseca su održani izbori za saveznu skupšzinu SFRJ. Kako je lansiran prvi operativni sovjetski telekomunikacioni satelit „Molnija“.
U Maju su Užičani u Gradskoj kavani diskutovali o Titovom poređenju američke politike sa Hitlerovom i Musolinijevom i iznenađenju diplomata… O tome kako trideset stranih studenata protestuje protiv SAD u Beogradu, a vlasti to zabranjuju. Svi smo tada bili ponosni što je završen Avalski toranj, koji će postati zaštitni znak Beograda. Srušiće ga NATO agresori, ali ćemo ga ponovo napraviti. Postaće sibol Srbije, u smislu da je nije lako elimisati sa mesta prve balkanske zemlje…. a Tito je otišao u posetu Norveškoj. A zlobni New York Times je komentarisao Beograd u članku: “Grad nonšalantnog haosa: Beograd je imao 20 godina mira, ali izgleda kao da ga je upravo pogodio ciklon”. A zatim je i Užičane iznenadio još jedan umeren potres u Skoplju, ali i revanš Ali – Liston, nova Alijeva pobeda, “fantomskim udarcem”.
Tokom maja i juna dogodile su se obilne kiše i poplave oko Dunava i drugih reka, čije je efekte predsednik Tito uporedio sa zemljotresom u Skoplju 1963. I dok je u junu Đetinja pretila Užicu Edvard Higins Vajt je bio prvi Amerikanac koji hoda svemirom.
Za nas veoma mlade Užičane, koji smo voleli rok muziku, 6. jun veliki dan jer je tada izdat najveći hit koji su kasnije mnogi proglasili za himnu rok muzike: „The Rolling Stones – (I Can’t Get No) Satisfaction“… A Bitlsi su odlikovan Redom Britanskog Carstva, što je neke starije dobitnike naveo da vrate odlikovanje.
A onda se u junu dogodila tragedija, eksplozija metana u jami Orasi rudnika uglja kod Kaknja, poginulo je 128 rudara. „Četvorica direktora su osuđena na zatvor“, pisalo je u „Politici“. Užičane je zainteresovao Drugi plenum CK SKJ o predstojećim promenama u ekonomiji. Ciljevi su bili povlačenje države iz ekonomskog odlučivanja u korist tržišnih sila, realan kurs, ekonomske cene. Promene u bankarskom sistemu su usmerene ka bankama sa komercijalnim bankarskim principom i stvaranju moderne centralne banke. Ovog juna otvorena je trajekt linija Bar-Bari, koju će mnogi Užičani koristiti sve dok nije ugašena 1997. godine. Sve je interesovalo gde ide predsednik Tito, a on je otišao u posetu u SSSR (ranije tokom meseca bio u Čehoslovačkoj, kao i u Istočnoj Nemačkoj, što je kvarilo odnose sa Zapadnom).
U julu ove godine, sem uživanja na užičkoj plaži, Užičane je interesovao poslednji nastup Marije Callas u Londonu, kao i let Marinera 4, koji je proleteo pored Marsa i poslao prve fotografije Marsovih kratera na Zemlju – atmosfera je bila mnogo ređa nego što se mislilo. Mlađe Užičane koji su voleli rok je obradovala vest da je Bob Dilan “prešao na elektriku” na Newport Folk Festival-u, kulminacija tzv. “električne kontroverze“. Kao i da je bila premijera filma „Help!„ sa Bitlsima.
Sve je zainteresovalo to što je jugoslovenski dinar devalviran sa 750 na 1250 za dolar. Reforma cena izaziva poskupljenja. Cilj privredne reforme je smanjivanje državne intervencije i unošenje tržišnih elemenata, uz sporazum sa MMF i puno članstvo u GATT. Očekivalo se otpuštanje velikog broja radnika.
Prvog avgusta ove 1965. pojavila se kovanica „novi dinar“. Sto (starih) dinara postaje 1 novi dinar. Od vesti iz sveta u avgustu Užičane su najviše zaiteresovale da Bitlsi sviraju pred 55.000 ljudi na njujorškom Shea Stadium-u . To je bio prvi rok koncert na stadionu. Što se Miloš Crnjanski iz Londona vratio u Jugoslaviju. Kao i aušvički proces u Frankfurtu: 66 bivših SS-ovaca dobilo je doživotne kazne. Pričalo se o novom rumunskom ustavu, kako je naziv zemlje je promenjen iz Rumunska Narodna Republika u Socijalistička Republika Rumunija. Naravno, nas mlade je interesovao novi uticajni album Bob Dilana „Highway 61 Revisited“, razmišljali smo kako da dođemo do njega.
Iako je bio avgust, lavina na glečeru Alalin u Švajcarskoj zatrpala gradilište brane Matmark – poginulo 88 radnika. U Beogradu, pod okriljem UN, održana Konferencija o svetskoj populaciji – “kontrola rađanja više nije tabu” (NYT).
U septembaru vest koja je brzo obišla svet stigla i u Užice bila je ta da je u NR Kini osnovana Autonomna regija Tibet. Kao i da Naser i Tito na povratku iz Moskve razgovaraju o Vijetnamu. Ovog meseca pojavila se procena da 82% Jugoslovena starijih od 10 godina nema više od četiri razreda osnovne škole. Pričalo se i o uraganu Betsi, koji je bio do tada najjači, pogodio je Floridu i SAD obalu Meksičkog zaliva. Poginulo je 76 ljudi, a šteta je prvi put bila veća od milijardu dolara. Užički šahisti su žalili što je šahovski meč Fišer – Ivkov morao biti otkazan, jer je uragan prekinuo kabl sa teleprinterskom vezom prema Kubi. U Borbi je pisalo da se Americi ubrzano kupuju televizori u boji, a svi mediji su objavili da je Tito otišao u prvu poseti Bugarskoj od 1947. godine.
U oktobaru, Titova prolazna bolest pokrenula je pitanja u Jugoslaviji ko bi ga mogao zameniti. Objavljeno je da su SAD pretekle Italiju kao glavnog trgovačkog partnera SFRJ. Da je otvorena zgrada Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Na televiziji smo videli da je završen Gateway Arch, luk visine 192 m u Seint Luisu. Da se preko 2.000 mladih okuplja u Lajpcigu, nakon što su vlasti zabranile skoro sve rok grupe u gradu, 264 ih je uhapšeno.
U novembru Titov govor u Varaždinu je izazvao polemike. Tito je rekao je da se ekonomske reforme sprovode bez materijalne baze, da su potrebne žrtve, da se neprofitabilna preduzeća moraju zatvoriti. Kritikovao je prozapadni trend u spoljnoj trgovini i priznao da se nacionalni problem pogoršao od kongresa 1964. i da je nedopustivo da neke republike doslovno sprovode reforme, a neke rade po starom. Sutradan u Čakovcu je sugerisao da tekstilne fabrike otvore ogranke u Africi i da odlazak radnika na zapad bude organizovan. A onda je u Beogradu dočekao italijanskog premijera Aldo Mora. A onda je stigla vest da je formiran Britanski teritorij indijskog okeana. Većinu Užičana koji su pratili kulturnu scenu obradovalo je što je počelo emitovanje Trećeg programa Radio Beograda, posvećenog kulturi i umetnosti. Ovog novembra 65. u Užicu se šuškalo da se prisluškuje Titova kancelarija i privatne rezidencije…
U decembaru najvažnija vest je bila da je SFRJ dogovorila kupovinu 700.000 tona pšenice iz SAD za 46 miliona dolara – žetva je bila loša u istočnoj Evropi. Obradovao nas je novi album Bitlsa „Rubber Soul“ i četvrti film sa Džemsom Bondom, Thunderball, kao i premijera filma “Doktor Živago“. Čula se vest da će SAD pomoći reformu u SFRJ kreditima i odlaganjem otplate u vrednosti od 57 miliona dolara. A Nacionalna akademija nauka SAD ušla u program naučne razmene sa Jugoslavijom. Zatim se Tito pojavio na tv ekranima i upozorio protiv uravnilovke, čiji je rezultat emigracija kvalifikovanih radnika. Ovog decembra SFRJ prvi put posle više godina beleži platni suficit i uvodi se nova tehnologija da bi porasla produktivnost rada. Objavljeno je da planeta ima 3.334.874.000 stanovnika. A Savezno izvršno veće donelo odluku da jugoslovenski građani mogu putovati u inostranstvo bez izlaznih viza.
Ove 1965. godine su rođene bebe koje će kasnije u svom životu na razne načine uticati na Užičane i Užice. Ovim redosledom tokom ove 65. godine: Goca Božinovska pevačica, Dajana Lejn, američka glumica, Dragan Stojković fudbaler, Vesna Trivalić, glumica, Srđan Todorović glumac, Sara Džesika Parker američka glumica, Gordana Lukić glumica, Dušanka Stojanović glumic, Nataša Ivančević glumica, Linda Evanđelista kanadski model, Krist Novoselić američki muzičar, najpoznatiji kao suosnivač i basista grupe Nirvana, Bruk Šilds američka glumica, Teofil Pančić novinar kolumnista, Mitar Mrkela srpski fudbaler, Sleš, englesko-američki muzičar, najpoznatiji kao gitarista grupe Guns N’ Roses. Dejvid Robinson američki košarkaš, Džon Starks američki košarkaš. Čarli Šin američki glumac, Darko Pančev makedonski fudbaler, Dmitrij Medvedev, ruski političar, treći predsednik Rusije, Dragan Jovanović glumac, užičanka Nataša Mićić, političarka, predsednica Skupštine Srbije i Magnifiko, slovenački muzičar.
