Većina Užičana zna Dragana Subotića Sukija i ponosi se njime. Rođen je u Užicu 1955. godine, gde je završio osnovnu i srednju školu, a ekonomski fakultet u Beogradu.
Suki je zasigurno najuspešniji direktor Valjaonice bakra u Sevojnu. Tu je bio, sa kraćim prekidima, od pripravnika do generalnog direktora.
Za predstavnika Zlatiborskog regiona izabran je 1991. za člana Saveza sindikata Srbije. Vratio se iz Beograda u Užice 1992. i radio je kao šef deviznog prometa Valjaonice bakra i kao izvršni direktor standarda ZP Valjaonice bakra i aluminijuma.
Za generalnog direktora izabran je 1995. u najtežim godinama sankcija, političke i ekonomske blokade. Uspeo je upornim radom da godišnju proizvodnju od 5000 tona dovede na nivo od 20000 pre privatizacije. A nakon nje na 30000 tona aktivno je radio na podmlađivanju kolektiva u periodu od 1996. do 2003. Zaposlio je oko 400 radnika svih struka. Sa saradnicima i zaposlenima uspešno je realiazivao program pripreme privatizacije i Valjaonica bakra je prva firma iz velikih sistema za retrustrkturiranje prešla na tendersku prodaju. Suki je postao prvi generalni direktor Akcionarskog društva – Valjaonica bakra.
Mnogi ne znaju da su Suki i Sokrat – Milovan Petrović tadašnji direktor pošte najzaslužniji što su Užičani imali za vreme NATO agresije jedini televiziju koja je u isto vreme bila i jedini medij koji je u Zlatiborskom okrugu radio i istinito informisao publiku. Sem toga Suki je mnogo učinio za užički sport.
“To je moj rodni grad, za koji me vezuju najlepša sećanja iz detinjstva, odrastanja, prva prijateljstva, sredina u kojoj sam napravio prve poslovne poduhvate, od koje sam mnogo naučio i od koje i danas učim. Spletom okolnosti, a kasnije i znanjem, upornim radom i angažovanjem, dobio sam priliku da budem među nekoliko Užicana koji, ipak, mogu da doprinesu razvoju grada i tu priliku nisam hteo da propustim. Prvo, kroz angažovanje u fabrici, a kasnije i u sportu, trudio sam se da Užice ne bude samo usputna stanica za turiste ka Zlatiboru, Tari, Mokroj Gori, već grad o kojem će se pričati, zato što jedna od njegovih fabrika izvozi u Nemačku i Italiju, zato što je svojevremeno jedan njegov „mali“ fudbalski klub (FK Sevojno „stao na crtu“ velikom klubu iz Lila. Od svoje vizije boljeg Užica nisam odustao, jer želim da svojim unucima sa ponosom pokažem zašto je baš Užice za mene najlepši grad.
