Пруга Београд – Бар је међудржавна железничка линија изграђена у време СФР Југославије, дужине 476 км. Повезала је главни град државе са морском луком. Изградња пруге је трајала 25. година, у периоду од 1951. до 1976. године.
У Ужичком крају “Ћира” истеран је са уског колосека 1974. год. Први воз ка Бару из Београда кренуо је 30. маја 1976. године и тиме је успостављен редован саобраћај. Два дана раније, 28. маја 1976. године, пругом је прошао „Плави воз“, у коме је први путник био маршал Ј. Б. Тито са супругом, Јованком, и државним руководством свих република и Федерације. Прво су дизелке вукле возове, а касније је пруга електрифицирана.
Фотографија из продичне колекције Жића Милошевића, коју је за Ужичанствено издвојио Милош Познановић. На фотографији је забележен долазак првог воза на станицу у Крчагову, данашњу теретну станицу. Данашња путничка станица је изграђена касније.
Ако би се запитали ко је најзаслужнији што је ББ пруга прошла кроз Ужице, могло би се са сигурношћу тврдити да је то био Слободан Пенезић Крцун. Био је министар унутрашњих послова у Влади НР Србије од 1946. до 1953. године. Јуна 1962. постао је председник Извршног већа Скупштине СР Србије (тадашње српске владе). Погинуо је у саобраћајној несрећи на Ибарској магистрали у селу Шопићу код Лазаревца, 6. новембра 1964. године. У биографском лексикону који постоји у ужичком Историјском архиву, тј. заоставштини породице Пенезић, наведено је и да се Крцун веома залагао за развој Ужица и ужичког краја, изградњу Ваљаонице бакра, пруге Београд–Бар, Трга партизана, ужичког Народног музеја и других овдашњих објеката и установа.