Užičanin Prvoslav Despotović (1930-2004.) bio je doktor tehničkih nauka (mašinstvo). Njegov otac bio je stolar, Bogoljub Despotović, u čijoj kući je danas uprava Dečijeg odmarališta “Zlatibor”. Predrag je zastupao YU firme u kupo-prodaji opreme u saobraćaju. Zahvaljujući njegovom uticaju, u Užice je šezdesetih godina prošlog veka stigla prva dizel lokomotiva, namenjena uskom koloseku, iz Kanade. Ova dizelka je zamenila jednu Ćirinu parnu lokomotivu. Zbog sagorevanja čvrstog goriva u parnim lokomotivama Užičani su svoje železnačare zvali “garavci “.
Užičanin gospodin Zoran Žeravčić je dopunio Mišovo pripovedanje: “Godine 1938. od Beograda do Dubrovnika, počeo je da saobraća prvi motorni voz. Zvali su ga “Ludi Sarajlija”?! Koliko znam, do Dubrovnika se išlo prugom koja je vezivala Beograd sa Sarajevom, preko Užica. Dakle, trebalo bi da je još pre rata bilo vozova koji nisu koristili ugalj, a prolazili su našim krajem. Možda su oni brzo ukinuti ili ih nije bilo posle Drugog svetskog rata. Trenutno to istražujem, čak sam našao jednu fotku “Ludog Sarajlije” pred prvi polazak.“
Da, kroz užice su prolazili motorni vozovi. Po njima su Užičani davali imena svojim najboljim bobovima, postojao je i bob “Ludi Sarajlija”. Kasnije su to proširili i na vozove koji nisu prolazili kroz Užice, kao u slučaju dovarjaškog boba nazvanog “Simplon”, po čuvenom vozu – palati na točkovima, Simplon-Orjent – Ekspresu. Parni vozovi su relaciju Beograd – Sarajevo – Dubrovnik prevaljivali za 24 časa. Motorni vozovi su istu razdaljinu prelazili za 16č 30min. U saobraćaj su pušteni u leto 1938. godine. Kolski deo je izrađivala Prva jugoslovenska fabrika vagona u Slavonskom Brodu, a mehanički deo je isporučivala fabrika Ganc i Komin iz Budipešte. Prolazili su kroz Užice. Ipak najviše je u pamćenju ostao taj voz nazvan “Ludi Sarajlija”, koji je pravljen u fabrici “Đura Đaković“ pod oznakom “Motorni voz 801” i povremeno saobraćao na trasi Beograd-Sarajevo, sve do ukidanja pruge uskog koloseka.
