Мало простора, много солитера!
Ипак нема опасности да би Ужице једног дана могло да постане пренасељено. Ужичани рађе одлазе него што остају у свом граду, али се никада не одричу Ужица. Недостатак простора некада су самоуправљачи надокнађивали тежњом ка висини. Није се штедело на бетону. У сиве кошнице требало је удомити ондашње пролетере. У њима данас живи готово пола града, а остатак такође се пење или спушта до својих кућа. Концентрисани око Трга партизана, за који једни претерују да је међу најлепшим, док други никако да забораве коме и чему је био посвећен, шездесетих година прошлог века…
Урбаност нису само солитери, већ квалитет живота и неговање духа града, исказивање бриге за старо тако да оно не буде у сукобу са савременим. Због тога се многи Ужичани често присећају старијих, лепших и мањих грађевина, које су заувек нестале, попут Соколског дома. Осим што граду дају урбану форму, из које се већ годинама исељава суштина, ужички солитери данас су запуштени. За тридесет и кусур година, ретке су фасаде које су обновљене, па је веома ризично бити у њиховој близини. Тако да кад се боље загледате око себе у “Долини солитера” у тротоаре, улице нарочито уз солитере, широки центар Ужица највише личи на олињалог мачора. Али надлежни кажу: “Ужице град који се мења”.
