Danas je od starog užičkog Kasapčića mosta ostala samo napukla kamena ploča. Kamenu ploču, sa stihovima sa srušenog Kasapčića mosta, našao je u Đetinji, blizu svoje vodenice (danas je tu kafe “Lovac”), Drago Petrović, od Užičana tada zvan Drago-Ćopo vodeničar, koji ju je izvadio iz ledom okovane Đetinje u decembru 1944.god. Poklonio ju je Narodnom muzeju u kome se i dalje nalazi. Inače, Dragoljub Drago Petrović (1899 – 1974) je užička znamenitost, kao i njegova vodenica, koja je pored Zrnjove vodenice predstavljala lep primer užičkog graditeljstva.
Drago je bio veoma bistar čovek. Snadbevao je gradske pekare brašnom. I ne samo to, bavio se za to vreme neobičnim poslovima. 1921. godine je organizovao u velikoj sali Hotela “Zlatibor” filmske projekcije, za koje je štampao povelike plahate. Pozivao je Užičane da vide “slike koje idu”.
Moji stari su mi pričali da kada su se na platnu pojavili srpski vojnici na Solunskom frontu, prisutni su napravili prave ovacije. Već sam pominjao tada čuvenu Dragovu plažu u prethodnim pripovdanjima, koju je izgradio ispred vodenice na jazu. Nisam rekao da je na ulazu izgradio prostrani paviljon sa stolom i klupama, gde su gosti mogli da pored maloga buka, koji se slivao u vodenicu, uživaju u specijalitetima Dragove kuhinje. Cena ulaza na “Dragovu plažu” bila je uvek jedan dinar, a kada je podigao na dva, izbio je “štrajk kupača”, pa je morao da vrati staru cenu. Dragova plaža je radila sve do ratne 1941, kada je prestala da postoji, a Drago je ostao zapamćen kao primer promućurnog i preduzimljivog duha starog Užica.
