Некада у Ади, на платоу “Дудињака” и околних ливада, код кафане уз Ђетињу, одржавао се вашар на који су долазили и путујући трговци, за које би данас рекли продавци џиџа биџа. Ево једне Лазићеве фотографије једног вашара, који као да је изашао из Фелинијевог филма “Амаркорда”.
Иза Михаила Станкијевича остале су фотографије сећања у којима га помињу по најдужим брковима.
Благо онима који су близу једрилица, који их обуздавају док не полете, а тек завидим онима који су на њима и “командују” куда ће летети…
Двадесете године 20. века, око “Опанчарске чесме” подигнут је парк кога Ужичани од тада зову “Паркчић”.
