Пажљиво сам проучавао Каницов цртеж Ужица, оног где се види ужички град пре минирања у првом плану. Открио сам да постоје два цртежа која потписују као Каницова. У ствари први је оргинал и приказује Ужице какво је заиста било 1860, године. Други је копија, која је рађена гледајући Каницов цртеж… У библиотеци ужичког музеја постоји оргинална Каницова књига, која је објављена у 19. веку у Бечу. У њој је оргинални цртеж, а копија је рађена за српско издање из 1975. године.
Мене је занимала џамија, која је тада била у објекту средњовековне цркве “Ружице”, која се налазила ту, на Каменом кориту, близу најстаријег ужичког источника. Та црква је неколико пута била џамија, а неколико пута црква. Увеличао сам је са оригиналног цртежа и после дужег проучавања старих римскиг храмова, закључио сам да је основа цркве, тј џамије, била типски храм Јупитеру, који су Римљани градили по Римском царству, највише по тадашњој њиховој покрајини Далмацији, на чијој територији је био и Капедунум, предак Ужица. Прошли су векови, кад су остатке храма Срби пртворили у цркву, кад је урађена купола, а Турци су доградили само минарет. Археолог Љиљана Мандић ми је причала, када су половином прве деценије 21. века рађене улице на подручју око Каменог корита, да је нађено доста артифаката из римског времена, али се није имало времена за дуже истраживање, јер су улице биле у питању.
Шејхова џамија, тј. црква “Ружица”, била је једина џамија од бројних џамија Ужицу која није била окренута према Меки. Имала је и камени под од посебног црвенкастог камена, као у римским храмовима, чији се делови и дан данас налазе испод тротоара и дела улице на Слануши, близу сланушког источника, постављеног ту пошто је предузимач Коста Зец срушио џамију. Иначе, у џамијама због молитеве клањања никада није био хладни камени под. И сам извор на каменом кориту је био у склопу тада зване Шехове џамије, у потреби обичаја умивања пред молитву.
Са оргиналног Каницовог цртежа је и увеличана Шејхова џамија. Други је копија цртежа, са такође увеличаном џамијом, која је потпуно другачија. На копији се види доста различитих детаља у односу на оргинални Каницов цртеж, па бих упозорио истраживаче, да кад узимају у обзир Каницов цртеж, обавезно провере да ли је оригинал.
