Gudurić pre pekarskog preduzeća

469

Napravio sam mali eksperiment i nekoliko dana zapitkivao ljude ko je “Gudurić”? Svi su mi rekli da je to užička pekara, pekarsko preuzeće, prodvnica peciva i bureka u bloku “C” i da je najverovatnije narodni heroj, po kome to užičko preduzeće nosi ime. Pitao sam i Gugl, ni on nije imao pojma, o preduzeću “Gudurić” je sve znao, a o Sretenu ništa… Zato sam rešio da velikoj većini otkrijem tajnu o toj tajanstvenoj ličnosti Sretenu Guduriću…

Sreten Gudurić
Sreten Gudurić

Sreten Gudurić nije bio narodni heroj, bio je pekar i komandant bataljaona.

Rođen je u selu Kratovu kod Priboja 1916. godine. Imao je 10 godina kada je došao Užice na pekarski zanat. Radio je kod užičkih vlasnika pekara. Godine 1936. u Užicu je formirana Sidikalana podružnica pekarskih radnika. Gudurić je bio jedan od njenih najaktivnijih članova, borio se za poboljšanje radnih i životnih uslova pekara i njihovih šegrta. Prvo je bio sekretar, a zatim i predsednik podružnice. Krajem juna 1941. otišao je u partizane. Za vreme Užičke republike 1941, bio je glavni u partizanskoj pekari i u isto vreme komandir Pekarske čete u sastavu Radničkog bataljona. Po povlačenju partizanskih jedinica iz Zapadne Srbije u Sandžak, izabran je za komandira Drugog užičkog bataljona.

Četnički komandant Vuk Kalaitović Kaliat
Četnički komandant Vuk Kalaitović Kaliat

Početkom ferbruara 1942, u sukobu sa četnicima Vuka Kalaitovića Kalaita i muslimanskom milicijom Hasana Zvizdića na Zlataru, Sreten je ranjen u obe noge i prenet u partizansku bolnicu u selu Radijevići. Kao težak ranjenik, koji nije mogao da se kreće, ostavljen je posle povlačenja partizana preko Lima. Kalaitovićevi četnici su ga pronašli na Zlataru 6. februara 1942. i streljali.

Pekarsko preduzeće u Užicu nosi njegovo ime od 1949. godine. Simpatični čiko, brko na logou užičkog pekarskog preduzeća “Gudurić”, nema veze sa Sretenom partizanskim komandantom.

Logo pekarskog preduzeća "Sreten Gudurić"
Logo pekarskog preduzeća “Sreten Gudurić”

Ana Milovanović Eks Maričić: „Istinita anegdota: 70tih godina, jedna naša Užičanka, gospođa 50tih godina, otišla prvi put u Beograd! Cunjala se po Terazijama, ogladnela, pa pitala radnicu trafike: A gde je ovde Sreten Gudurić? Žena joj rekla da ne zna! Ona ode u neki lokal pa i njih pita isto: Gde je ovde Sreten Gudurić? Ovi je pitali, pa gde živi… Nije im poznato… A ova naša kaže: Pa nije to neko, nego pekara!“