Samo dve fotografije sam do sada imao Ilije Lazića pored njegovog starog tronogog aparata, koji beleži negative na staklenim pločama. Savršene su te crno-bele fotografije zbog tako velikog formata negativa, veličine razglednice. Zato ga je Ilija Lazić koristio dugo i posle njegove tehničke prevaziđenosti. Na fotografiji, koju je najverovatnije slikao Fikar, poznati užički vojni muzičar, fotograf amater i vlasnik plaže i kafane “kod Fikara”, je Ilija Lazić u akciji na užičkoj glavnoj ulici ili negde u okolinim varošicama…
Gordana Majdov-Marković: Potraziću slike iz istog ugla, baš mi liči. A i roba u izlogu je ta. Samo što mislim da je moj Milence otvorio ’63. Pitam, pa javljam…
E, ovako… i mama i tata su bili ubeđeni da je to – to, gde su bili obućari je kasnije (kao) bila Šindova radnja (taj Nišpromet koji sam pominjala), pa dalje Prvi maj Pirot, pa pok. Milac tapetar. Zvali smo i prvog radnika prve prodavnice Prvog maja, međutim, on kaže da tu nisu bili obućari, već stambeni objekat, koji je prerađen u lokal. Pronašli smo sliku ćalovog ulaza u radnju (prilažem) i uočili par razlika u odnosu na ovu fotku, tako da su, na zalost, te pretpostavke otpale. Međutim, ima drugo poluvreme!
Gogisha 007 je prostom dedukcijom došao do zaključka da ovo na slici mora biti staklorezačka radnja (prozori bez stakla ispred, slike u izlogu). Naterah tatu da napregne vijuge i seti se da li je neko pre njega obavljao usluge te vrste. Jedini staklorezac je bio pok. Gulan, ali radnja nije njegova. Onda se setio da je u ulici ispod glavne, od kafane Zeleni pijac prema A. Đurović , bio izvesni Basur, trgovac, koji je, između ostale gvožđarske robe, vršio i sitnije staklorezačke usluge. Kaže da je bio sitan čovek i stariji od njega desetak godina (a to odgovara opisu ovog čovečuljka sa kačketom, na vratima). S obzirom na sve to, a i da je i on bio Ilijin komšija, mislim da bi dalja istraga mogla da krene u tom pravcu!
