1918. године ,одмах по завршетку Великог рата ,узаном пругом у Ужице је на отвореном вагону стигао приватни аутомобил. Купио га је Михаило Јовановић – Мишо Шлањо (седи поред аутомобила у прслуку). Уз аутомобил, возом је допутовао и инструктор за обуку. У ставу мирно железничари су поздравили овај догађај.
У Ужицу су била два Шлања. Мишо Шлања, шофер, и Малиша Шлања, кафеџија, који је са сестром држао кафану “Код ловца” на главној улици Доње чаршије. Та кафана је радила од 1919. године све до Другог св. рата у кући адвоката Драшкића. Касније су ту били “Ципелићи” и такође продавница обуће “Жад”.
