Dogodi se na svakih 10 godina manje, 30-50 godina više, da naša mala reka lepotica poludi. Dogodi se umnim bićima, a kamoli jednoj sputanoj, stegnutoj u kanjon, brzoj planinskoj reci.
Poslednje ludilo sa povelikom štetom dogodilo se 2009. godine, a gradonačelnik Jovo se vadio, što neki tamo nisu radili svoj posao i otvorili ustavu na plaži na vreme, da se takvo nevreme nije dogodilo za poslednjih 100 godina. Dogodilo se i 1930. i 1964. godine. Po pravilima, ustava na plaži morala je da se podigne do 15 decembra..Nisam znao da postoji tako glupo pravilo, da će provala oblaka i Đetinja da ga poštuju, naročito u ovom izrazito planinskom kraju, gde se većina vode slije u Đetinju i njene pritoke. Naravno, te 2009, stvar je bila u odgovornosti i stručnosti onih koji su odgovorni bili za posledice „ponašanja“ Đetinjice, koja za sat-dva može da postane Đetinjčinja, koja „valja drvlje i kamenje“. I tako u to vreme te 2009, nadležni nisu proveravali njene brane, pa je reka napravila dosta štete uz njene obale i Užičanima izbila dosta para iz budžeta i kao i obično niko nije pozvan na odgovornost zbog partijskog zapošljavanja.
Te 1964. godine, Đetinja je bila mnogo “luđa“, izlila se i napravila štetu, nije bilo ni vrutačke brane, a mi koji smo stanovali uz njene obale smo dobili preporuku dan ranije da se raselimo kod rodbine, koja je živela dalje od obala Đetinje. Kad se poplava dogodila, sećam se bila je mrkla noć, kiša skoro monsunska, kao i te 2009. (150 litara po kvadratu). Prvo se čula sirena za uzbunjivanje, onda ljudi iz Bioktoša, ili neke druge javne službe, u gumenim čizmama sa gumenim mantilima sa kapuljačama, koji kao da su izašli iz delova trilogije Gospodara prstena, svakoj su porodici pomogli da se raseli iz mogućih najugroženijih delova grada. Onda je došla vojska sa džakovima sa peskom, velikim mašinama i Đetinjčinja, pošto je probila nasip kod dečijeg bazena, poplavila je podrume nekih kuća u njenoj blizini, poplavila kafanu na na plaži. Zatim je poplavila dvorište Bioktoša i cvetni rasadnik, dvorište i kuhinju „domaca“ u zgradi Crvenog krsta. Stariji su se vratili kućama brzo, a mi deca dan kasnije.
Naše dvorište u Omladinskoj 28 je bilo jedna poveća bara, idealna za puštanje danas zaboravljenih brodića od papira. Niko nije odgovarao za loše ponašanje Đetinjice, jer to što se dogodilo moralo je da se dogodi.
Šteta što se dogodila i noći 6. na 7. novembar 2009. nije morala da se dogodi, da je neko od nadležnih otvorio branu na plaži…
Kao što govore ove fotografije, koje je snimio moj otac Profesor Vlajko Kovačević 1964, kad je Đetinjica poludela i pravila štetu, ali zbog dobre organizacije nije bilo prozvanih ni odgovornih. Bilo je samo zabrinutih i onih koji su pomagali, bili tu, jer tada smo se mogo više voleli i poštovali , brinuli mnogo više jedni o drugima, nego u ovom 21. veku.
Kakvo je bilo to nevreme i poplava te 1964. godine pisalo je u tada jedinom užičkom štampanom mediju u Vestima: „(…) U Užicu su se stanovnici, koji su stanovali uz reku, iselili kad su videli da Đetinji fali na pojedinim mestima samo pola metra da izađe preko zida keja, naročito uz Omladinsku ulicu. U 2 sata posle ponoći sastao se Štab za odbranu od elementarnih nepogoda. Odmah su mobilisane vatrogasne jedinice, milicija, vojska, preduzeća i građani. Iako se nije ostvarila pretnja da će brana stare centrale na Đetinji popustiti i da će doći do naglog izlivanja, bujica je načinila poprilične štete. Oštećeno je oko 50 stanova, Fabrika, Trešnjica… Voda je prodrla u magcin „Gradine“ u kome se nalazilo oko 30 tona karbida u metalnim buradima, tako da je postojala oasnost da to sve eksplodira i sruši okolne zgrade. Zahvaljujući grupi Gradininih radnika ova nesreća je sprečena. Voda na plaži provalila zemljani nasip pored brane i dečijeg bazena samo zato što nije sa druge strane bio obeležen kamenom ali su nekako uspeli dalje rušenje da zaustave ubacivanjem džakova sa peskm, ali to je bila sreća u nesreći. Zato što se tada našlo u opasnosti naselje pored Tkačnice. Planirano je da se taj nasip digne dinamitom, Đetinja je to sama uradila…
(…) Ukupna šteta u užičkom kraju je procenjena na 7 milijardi dinara. Komandant sredskog Štaba protiv elementarnih nepogoda Milutin Bulajić, načelnik SUP Užice, izjavio je da je sve prošlo mnogo bolje nego što se on nadao, da će protiv „Gradine“ biti podnesena prijava.“
Ova vremenska nepogoda iz 1964. bila je mnogo veća nego ova iz 2009. Ali su Užičani bili mnogo spremniji i organizovaniji da je spremnije dočekaju. Gradonačelniku Jovu je bilo mnogo lakše da kaže da se takva nevreme nije dogodilo za poslednjih 100 godina.
Snimci Peđe Supurovića poludele Đetinje 2009. godine:
https://www.facebook.com/watch/?v=10150655483829863
