OK u vreme dolaska panka

101

„Niko niko kao ja
niko niko
kao ja
Nikad i niko kao ja
i nikad
i
niko
Jaaaaaaa…“
Šarlo akrobata

Pank je dolazio na velika vrata u Užice, dok su Titovi omladinski funkcioneri u Užicu još uvek razmišljali kako da osvoje urbanu omladinu s patizanskim pesmama. U to vreme dolaska panka tokom sedamdesetih od retkih akustičara na “Rok izlozima” u Omladinskom klubu nastupao je tandem “Zimska voda”, u kome je nastupao danas poznati tamburaš, zvan u muzičarskim boemskim krugovima “Profesor”, Petar Pero Glogovac i Branko Vučković. Interesantno je da su Pero i Branko kumovi i da i danas zajedno sviraju u tamburaškom orkestru. Branko svira veliki akustični bas i važi za jednog od boljih basista, inače radi u Opštini u poreskom sektoru.

Vredno je pomenuti i grupu “Delirijum”, najpoznatijeg užičkog SF pisca i scenariste brojnih šire značajnih stripova Dragana Filipovića, koga su tada zbog brojnih užičkih “Fipa” zvali “Fipa Delirijum”.

Bilo je tu besmislenih uslova iz omladinske organizacije, da svaka grupa mora da odsvira po jednu revolucionarnu pesmu, i sličnih budalastih uslovljavanja. Ali ljubav prema roku je pretrpela sve pritiske. Kada su omladiski funkcioneri shvatili da sa tim motivišu sprdnju odustali su.

Nastup grupe "Zimska voda", na jednom od "Rok izloga", Branko Vučković levo, desno Petar Glogovac
Nastup grupe “Zimska voda”, na jednom od “Rok izloga”, Branko Vučković levo, desno Petar Glogovac

Sećam se, jednom prilikom su išli dotle da su na mene vršili pritisak da na početku i kraju večeri emitujem nekoliko revolucionarnih “hitova”… Kada sam to odbio, dao otkaz i otišao kući, došao je jedan od njih, karijerista s radne akcije, priglupi, ruralni trešnjober, koji je u OK počeo da drži slovo i da emituje partizanske pesme, nesvestan gde je i da su ti ljudi platili ulaznicu. Uglavnom, posle pola sata je izviždan, uspeo je da se posvađa sa punom salom. Kada je izleteo iz kabine i počeo da preti, izgazili su ga. Ni jedan od dežunih redara, ili ti izbacivača, nije mrdno prstom. Posle nekoliko dana provedenih u bolnici, nestao je negde i nikad više nisam ništa čuo o njemu.

Mene su ujutru veoma rano pozvali da se vratim na posao, s obećanjem da mi se više u njega niko neće mešati. Nije bilo loše, usput su mi povećali i platu.

Ljubiša Radovanović:
„Lepa vremena. Jesen 1980. Rok izlog 2. Pored Vučka i Pera, u bendu su bili basista Šarenac i Ljuško bubnjar iz Sevojna.“