Kažnjeni i osuđeni učesnici užičkih demonstracija 1940. god.

2078
Užička Učiteljska škola, kako je izgledala 1940. god, kasnije osnovna škola
Užička Učiteljska škola, kako je izgledala 1940. god, kasnije osnovna škola

Posle demonstracija tog 12. maja 1940, užička policija je poslala izveštaj Banskoj upravi u Sarajevu o uhapšenim i osuđenim učesnicima. Većina učesnika koji se pominju u izveštaju će u ratnoj i poratnoj istoriji Užica imati veoma važne uloge. Neki su dosta značajnog učinili za Užice i njegov razvoj, kao Slobodan Penezić ili Vojo Bojović. U demonstracijama su učestvovali i brojni đaci iz užičke Učiteljske škole, koja je tada bila u zgradi koja je danas sastavni deo osnovne škole “Dušan Jerković”. Nije se sve završilo ni sa policijskim izveštajem. Policija je dostavila rukovodstvu škole spisak đaka učesnika u demonstracijama. U Učiteljskoj školi ispitivanje đaka je trajalo nekoliko dana, za to vreme nije bilo nastave. Svi sumnjivi su bili skupljeni u dve učionice. Pozivani su na saslušanje kod nastavničkog saveta jedan po jedan, gde su govorili o međusobnim odnosima i učestvovanju u demonstaracijama. Za te međusobne odnose svi su u Užicu znali, da su učenici viših razreda podeljeni u dve grupe različitog političkog opredeljenja. Jedna, na koju su vršili uticaj komunisti, i druga, vaspitavana u Ljotićevskom duhu. Često je među ovim grupama dolazilo do političkih rasprava, poneki put i do tajnih tuča.

Mladi Slobodan Penezić Krcun
Mladi Slobodan Penezić Krcun

U Učiteljskoj školi je bila slična podela kao u varoši. Oni đaci koje su smatrali da su pod komunističkim uticajem su bili isključeni na dve godine. Bili su to: Lakić Marko iz Danilovgrada, Radonjić Dušan koji je u Užice došao da uči za učitelja iz Aranđelovca. Na godinu dana su isključeni: Žeravčić Vladan i Jovanović Vera. Mnogi koji su viđeni na demonstracijama su dobili ukore, najviše ih je bilo iz drugog razreda. Ni Ljotićevska omladina nije pošla dobro. Prvo su bili krivi što su išli u kafanu. Naime, oni su posećivali omiljeni Ljotićevski lokal u gradu koji se zvao “Slovenski jug”. Za ove đake nastavnički kolektiv je izrekao dvojake kazne. Na godinu dana su isključeni: Ćosić Bogdan, Pavlović Slavoljub, Radonjić Ljubiša, učenici četvrtog razreda, i Pašić Radomir, učenik trećeg razreda. Ukor nastavničkog saveta su dobili: Vučićević Dimitrije, Kuburović Predislav i Arsenije Radičević, koji su nešto kasnije, “zato što se nisu popravili”, isključeni iz škole na godinu dana, svi učenici četvrtog razreda. Istom kaznom su kažnjeni Grajzinger Jaroslav, Avramović Srđan i Milošević Slavko, učenici trećeg razreda, zbog aktivnijeg učešća u đačkim političkim raspravama. Ipak, većina kolektiva Učiteljske škole, profesori: direktor škole Cvetko Popović, Blagoje Živković, Julija Vasić, Stevan Pavlović, Josif Jehlička, Bogdan Buljugić je diskutovala o učestvovanju. Na kraju je zaključeno da ti sukobi “nisu uhvatili duboko korenje”. U gimnaziji niko nije kažnjavan, pa oni nisu zanimljivi za ovu priču.

Mladi Vojo Bojović
Mladi Vojo Bojović

Posle opisa demonstracija u policiskom izveštaju dato je mišljenje o organizatorima i najupornijim demonstrantima: “- Obućar Petrović Vojin, sin Vasiljev, rođen u Užicu 1912. godine – Opasan komunistički agitator, organizator svih mogućih nereda, štrajkova i fizičkih napadaja. Jedan od vođa Urusovih (Udruženje radničkih sindikata) organizacija u Užicu. Policijski kažnjavan za poslednjih četiri godine više puta.
Penezić Sreten, sin pokojnog Spasoja, rođen u Užicu 29. januara 1920. godine, dreer u fabrici oružja i municije u Užicu. Sklon komunizmu i kao takav, agitator među fabričkim radnicima, fizički napadač u raznim neredima i štrajkovima, kažnjavan.
Penezić Slobodan, takođe Spasojev sin, rođen 02.07.1918. god, student agrara, levičarski nastrojen, nije kažnjavan.
Đurić Želimir, sin Novičin, rođen 05.05.1919. god. u Užicu, bivši učitelj. Radi komunizma, kao štetan po službu, otpušten iz državne službe, kažnjavan.
Jovančićević Gvozden, sin Vojislava, rođen 02.09.1918. godine, u Gostinici, student prava. Levičarski nastrojen, nije kažnjavan.
Ječmenica Milivoje, Radosavljev sin, rođen u Kačeru 18.11.1919. godine, student prava. Levičarski nastrojen, nije kažnjavan.
Todorović Aleksandar, sin Ljubomirov iz Beograda, student prava i činovnik Gradskog poglavarstva u Užicu. Levičarski nastrojen. Obzirom na svoje zvanje, štetan i opasan po službu, i neophodno bi bilo da se otpusti iz službe, nije kažnjavan.
Zlatić Stanimir, sin Dimitrijev, radnik bioskopa “Luksor”, rođen 1921. u Užicu. Levičarski nastrojen. Redovno učestvuje u svim neredima, više puta kažnjavan.
Stamatović Milosav, Ivkov sin, rođen u Užicu, mehaničar bez posla. Levičarski nastrojen, redovno učestvuje u svim mogućim neredima, kažnjavan.
Petrović Dobrilo, sin Ristov, rođen 1914, u Užicu, student prava. Opasan ideolog komunistički. Stalno u dodiru sa radništvom. Zbog komunizma bio u pritvoru Gradske policije u Kragujevcu, ali nije osuđivan.

Dobrilo Petrović 1940. student i član mesnog komiteta KPJ
Dobrilo Petrović 1940. student i član mesnog komiteta KPJ

Jedan od glavnih prouzrokovača demonstracija od 12 maja, Vulović Marko, Ljubomirov sin, rođen 1919. godine u Užicu, bravar u Ložionici.
Marković Obrad, zvani Ćopo, sin Milanov, rođen 1918, u Gostinici, abadžija. Član Urosovih organizacija, opasan izgrednik i fizički napadač u raznim neredima, demonstracijama, štrajkovima. Bio je pod istragom radi komunizma.
Bojović Vojimir, od oca Mladena, rodom iz Pekčanca, sreza Žičkog, rođen 1909. godine, po zanimanju obućar. Došao u Užice pre tri godine, policiski nije kažnjavan. Sumnjiv je radi komunizma, jer radi kao tajni ortak sa Milosavom Milosavljevićem, papučarom, koji je bio hapšen radi komunizma.
Avramović Miodrag, od oca Milorada, rođen u Beogradu 1920. godine, student prava sa stalnim boravkom u Užicu. Opasan komunistički ideolog i rasturač ilegalnih letaka. Stalno u dodiru sa radnicima, policijski kažnjavan.
Pantović Budimir, sin Radov, krojački radnik, rođen 1910. godine. Opasan izgrednik i fizički napadač, sklon komunizmu, policijski kažnjavan.
Novaković Ilija, sin Mihajlov, rodom iz Gostilja, predsednik Opančarske zadruge u Užicu. Bio pod istragom sedam i po meseci u Čačku zbog komunizma, u svojoj zadruzi okuplja samo komunistički nastrojena lica. Za vreme svog boravka u Užicu nije kažnjavan, ali je pod stalnim policijskim nadzorom.
Rogožanski Stevo, sin Tomin, rođen 1914. u Osrvu, srez Požarevački, alatničar u fabrici oružja i municije. Član je i funkcioner Urusovih organizacija u Užicu, sklon komunizmu.

Želimir Đurić, sekretar okružnog komiteta, poginuo 1941. na Zlatiborskom putu
Želimir Đurić, sekretar okružnog komiteta, poginuo 1941. na Zlatiborskom putu

Popović Jevrem, sin Radov, rođen u Užicu 1913. godine, bivši stolar, sada radnik kod sekcije trasiranja železničke pruge. Sklon komunizmu, nije kažnjavan.
Subotić Stanoje Milinkov, pekar, rođen u Krvavcima 1912. godine. Član je Urusovih organizacija, ali nije istaknut, Nije kažnjavan.
Novković Milinko, od oca Novaka, rođen u Biosci 1921. godine, opančarski radnik u Užicu.
Te 1940. najznačajniji i najcenjeniji profesori Učiteljske škole su bili: Buljagić Bogdan, profesor psihologije i pedagogije, Vasilić Julija, profesor prirodopisa i hemije, Gogović Metodije je predavao veronauku, Živković Blagoje je predavao narodni jezik, Josif Jehlička gimnastiku, a muziku je predavala Krupić Jelica. Pavlović Stevan je bio profesor matematike. Darinka Radosavljević je predavala francuski, a Radulovački Zorka nemački jezik. Pavlišin Juraj je takođe predavao muziku. Ćirović Borka je učila devojke ručnom radu. O ovim događajima vezanim za te demonstracije se dugo diskutovalo u varoši, sve dok munjeviti ratni uspesi Nemačke nisu postali glavna tema.
Duška Đenić Radonjić: “Dušan, moj stric, isključen je zato što je bio komunista. Školovanje je nastavio u Beogradu. Ubili su ga četnici 1944. u selu Darosavi, kod Aranđelovca.“