Њујоршки клуб 54 и ужичка дискотека Омладинског клуба?
Упоредићу неупредививо, али, има сличности због музике… Диско клубови седамдесетих: место опијања, плеса и секса на скривеним мрачним местима, па и у тоалетима. Да зидови тадашњих диско клубова могу да говоре, без сумње бисмо добили опширну лекцију из друштвене историје. С обзиром на то да не могу, срећом да постоје људи као што је фотограф Бил Бернштајн, који је забележио атмосферу у најпопуларнијем њујоршком клубу 54 или Зоран Домановић у ужичком ОК клубу. Фотографије имају исту тему, тему клупске културе, које нас подсећају да су диско клубови, поврх свега, људима пружали осећај заједништва и били место за бег.
Као тадашњи диско џокеј у ужичкој ОК дискотеци, пратио сам музичку сцену Њујорка, највише “Клуба 54”. Добијао касете и плоче од приајетеља из Лондона и преко баре и могу са сигурношћу да тврим да је музика у дискотеци ОК била квалитетна и мејнстрим, као и у светски најпознатијем најбољем њујоршком клубу 54. Разлика је била у томе што је њихова опрема коштала као наша цела позоришна зграда, како рече Зумбер, а нашу је он некако успевао да држи исправном.
