Тих шездесетих у урбанизованом Ужицу од наших ВИС састава сигурно су биле најпопуларније “Силуете” са Зораном Мишчевићем. Колико си био градски лик, толико си волео “Силуете”. Године 1968. имали су концерт у биоскопу “Партизан”. Руководство омладине, подстакнуто старим партизанима, забринуло се како ти са четничким фризурама утичу на омладину…
А онда је Тито подржао R’n’R и сви противници су замукли, само су хуктали. Неколико година касније, биће негде 1975, били су им потребни кадрови који су ушли у суштину R’n’R па су ме запослили за стално. Многи су тада слушајући Радио Ужице и одлазећи у дискотеку Омладинског клуба, сазнали за оно најбоље из тадашње подкултуре рокенрола… Изборили смо се, а данас је то планетарно призната култура… А све је у Србији почело од “Силуета” и њихових препева англоамеричких хитова на српском…
