Na fotografiji Užička fotografska legenda i boem, maestro Ilija Lazić sa prijateljima, godina 1962. Snimljeno u Gradskoj kavani na spratu. Levo Marko Milanović, nacelnik sup-a, Ilija sa fotoapartom Roleflexom sa kojim je takodje i Tito fotografisao, desno Miloje Ćetenović Muki načelnik državne bezbednosti.
Bez fotografija Ilije Lazića i njegovog oca Nikole danas ne bi znali kako je izgledalo Užice od početka dvadesetog veka do 1963. godine. Sa pravom se može reći da je Ilija Lazić užički hronolog sa fotoaparatom. Prkupio sam kroz sećanja moga oca Vlajka Ilijinog učenika što se tiče fotografije i noviskih članka šta je Ilija rekao o fotografiji kroz duži vremenski priod i to sastavio u jenu crticu: – “Od najranih svojih mladalačkih dana bio sam oduševljen fotografijama koje beleže trenutake života i panorama koji su zauvek nestali. Zato su meni najdraže fotografije one koje ću sutra da snimim, koje nastaju iz dubine osećanja. Ustvari ja ne slikam, pre imam utisak da stvaram nezavisno od fotoaparata. Mnogi smatraju da će, ako kupe bolji fotoaparat, moći da prave bolje fotografije. Najbolji fotoaparat neće uraditi ništa značajno ako fotograf nema ništa u glavi ili srcu. Bilo kako bilo što s titiče fotografisanja najgore su onih prvih nekoliko hiljada koje fotografišeš, posle one dokumentarne postanu rutina. Šta je ustvari fotoaparat? To vam je sprava iza koje se ponekad možeš sakriti ali je i moćno oružje iz kojeg možeš da okineš…”
Glrdajući Ilijine fotografije kojih u svojoj kolekciji ima zaista dosta naše Udruženje Užičanstveno zaključio sam da je jedino strast ona koja prethodi zaljubljenosti u fotografiju i da zajedno drže temelj i istrajavaju u svetu dokumentacije jednog vremena, ljudi i grada.
Tanasije Paunović (novinar): – “Dok sam radio za „Vesti“ i Radio Titovo Užice sećam se priče da je pored mnogih fotoreportera tadašnja Politika objavila sliku sa Titove posete Užicu Ilije Lazića. Pokojni Dušin otac mi je pričao da je Ilija znao da nađe ugao, da nije trošio ko zna koliko filmova, već snimi nekoliko kadrova i završi kao najbolji.”
