Medalju poklonio drugu

430
Grbović R. Milun
Grbović R. Milun

Bugarske i nemačke snage došle su na Solunski front pre savezničkih trupa i zauzele sve dominantne pozicije i kote odakle su gospodarile položajima ispod sebe. Zbog toga je bilo potrebno preoteti neke značajnije objekte odakle su dolazile stalne opasnosti, otkriti dobro skrivena artiljerijska oruđa i mitraljeska gnezda, bombama razneti dobro utvrđena uporišta i zarobiti protivničke vojnike radi odavanja značajnih podataka o snazi i namerama druge strane. Zato su u svakom puku formirane po dve specijalne bombaške jedinice od dobrovoljaca proverenih psihičkih i fizičkih kvaliteta.

Jedan vod IV pešadijskog puka stajao je u stroju ispod moćnih bugarskih utvrđenja na Crnoj čuki, odakle su dobro skrivena oruđa sejala smrt po položajima Drinske divizije. Komandir je tražio dobrovoljce, koji će tokom noći izvršiti specijalan zadatak, otići do najbližih bugarskih predstraža i zarobiti neprijateljskog vojnika. Iz stroja je izašao jedino Milun Grbović, što su svi i očekivali od ovog stasitog mladića, koji se tokom čitavog rata odlikovao ličnom hrabrošću i odgovornošću.

– Dobro. Kad više niko neće dobrovoljno, onda Grboviću ostale odaberi sam!

Milun pogledom prvo pređe preko svojih najboljih drugova, ali oni jedan po jedan saginjahu glave. U sebi pomisli da bi ih bilo šteta i voditi, jer ljudi imaju decu, a Zlatibor je i onako pun siročića. Odabra dvojicu Ličana, dobrovoljaca iz Amerike, od kojih se jedan prezivao Kosanović. Mala družina naoružana bombama izgubi se u pomrčini. Kroz retko rastinje, preko sasušene trave i mahovine, bombaši su se peli uz padinu. Pred ciljem su pojedinačno prelazili čistinu, pa onda puzili po oštrom kamenju. Čak ni oni nisu čuli bat sopstvenih koraka, jer su nosili nove engleske cipele sa gumenim đonovima. Najzad stigoše do cilja. Bugarski vojnik na mrtvoj straži, naslonjen na kamenu liticu, spava. Milun mu nečujno zađe iza leđa, jednom rukom steže za gušu, drugom pokri usta. Ostali pritrčaše, vezaše mu ruke i maramicu uguraše u usta. Predadoše ga Kosanoviću da ga vodi istim putem, a oni ostadoše i posle desetak minuta baciše bombe u bugarske rovove.

Jedna grupa hrabrih zlatiborskih mladića prosto se utrkivala ko će napraviti veći podvig ili se istaći posebnim junaštvom. Stojan Virić iz Krive Reke i Milisav Didanović iz Jablanice za hrabrost na Bujaku odlikovani su Srebrnom medaljom za hrabrost, Milun Grbović za podvige na Oštrelju i Cigli Zlatnom medaljom za hrabrost. I kroz ostale borbe stupali su bez straha, uvek bili prvi gde je bilo najteže. U onoj strašnoj borbi na Gorničevu, kad se sve beše u plamen pretvorilo, Stojan Virić je sa dvojicom drugova zarobio bugarskog kapetana. To je bio događaj koji se prepričavao među vojnicima Drinske divizije. Za ovaj podvig Stojan je odmah odlikovan, ali samo desetak dana kasnije poginuo je na još težem zadatku.

Za junaštvo na Kajmakčalanu Milun Grbović je odlikovan Srebrnim vojničkim ordenom Karađorđeve zvezde sa mačevima. Za podvig na Crnoj čuki od svojih starešina i drugova predložen je za Orden Beli orao, ali je on tom prilikom pokazao najplemenitije ljudske osobine, pravednost, nesebičnost i solidarnost sa svojim saborcima. Pred čitavim strojem zahtevao je da se taj orden, umesto njemu dodeli njegovom drugu Kosanoviću. Ovako je komandantu obrazložio svoju odluku.

– Gospodine majore, i da nije izvršio ovo junačko delo, Kosanović je zaslužio ovaj orden. On je iz daleke Amerike dobrovoljno došao da se ovde bori za slobodu svog naroda.

Bio je to gest dostojan poštovanja. Sa pravom su se zlatiborski ratnici ponosili svojim drugom, Milunom Grbovićem.

Zlatiborski vitez Milun Grbović rođen je 1892. godine u Očkoj Gori, zaseoku varošice Čajetine, u porodici siromašnih zemljoradnika Rista i Filipe. Početkom Prvog svetskog rata nalazio se na odsluženju stalnog kadra u IV pešadijskom putu i sa njim prošao ratni put do Krfa, do spajanja svih poziva u jednu formaciju. Po povratku iz rata, oženio se Milevom Ćirković i sa njom imao kćerku Milojku. Starije generacije u varošici sećaju se hrabrog ratnika, čoveka koji je svojim ponašanjem i pojavom izazivao opšte simpatije.

Milun je umro u dubokoj starosti, 1973. godine u Čajetini.