Мурал је на шпанском зид, а код нас назив за уметност на површини зида или некој другој великој трајној подлози. Некада су такве слике имале велику важност у украшавању. Биле су излог богатства и покровитељства. У другој половини 20. века, појавили су се графити, од којих неки ретки могу имати уметнички облик урбане културе, док се већина могу сврстати у вандализам. И једни и други су настали од анонимних, “дечака из мрака”. Мурали нису графити, њима се зна аутор и није добра подела да је мурал квалитет, а графит ругло. Има и на једној и на другој страни ругла.
Својевремено је одлучено да Ужице постане град мурала, који би радили на одговарућим местима признати уметници. Тада су настали ови на приложеним фотографијама, снимљени на крају деведесетих. А онда је дошло до хаоса, нарочито када су у питању графити, једноставно град је током 21 века ижврљан, чак и на местима која то својом прошлошћу нису заслужила. И са муралима није боље стање, свако ко је мислио да уме да увелича фотографију, почео је да осликава мурале који немају никакву или имају минималну уметничку вредност.
Много је боље плански поправити неке мурале и омалтерисати, очистити неке зидне површине, него их препустити аматерима. Ваљало би организовати Ужичане којима сметају жврљотине и ружно, да учествују у орагизованим акцијама, нарочито сада када имају да се купе јефтини спрејови за скидање графита.
