U Užicu i deo grada „Kameno korito“ je dobilo ime po najstarijoj postojećoj gradskoj česmi. Tu u blizini je Didovića imanje, divlji Uremovački potok, koji zbog svoje nepredviđenosti teče kroz velike cevi do Đetinje ispod ulice, nekad 7. jula, a danas Mage Magazinović. Tu na raskrsnici, ulica Druge proleterske, Jakšićeve i Studeničke. Mnogo pre ovih ulica u sećanjima „oduvek“ je ta stara česma sa kamenim koritom. Sećam ga se iz detinjstva kao malo napuklog, ali celog, u koga se slivala hladna dobra voda iz cevi.
Kad je Ekološki fond rekonstruisao česmu, tada je korito puklo zbog nepažnje radika, ali su ga kako su umeli popravili, i sad stoji tu pored te lepo urađene česme, ukrasa toga dela Užica. Desno od česme uz ulicu nekada je bila Šejhova džamija, tu na Donjoj Pori, mnogo poznatijem toponimu „Kameno korito“.
Mislim da je tu bio izvor i u vreme Rimljana, pored njihovog tipskog hrama Jupiteru, srednjovekovne pravoslavne crkve Ružice, koja je nekoliko puta kroz vekove prtvarana u crkvu i džamiju, sve do Šejhove džamije, koju sruši preduzimač Kosta Zec, pri kraju devetnaestog veka, za račun predsednika opštine Jokanovića.
Tako da je taj „oduvek“ izvor sa kamenim koritom bio veoma potreban uz džamiju Muhameda Šejka i ljude muslimanske vere. Ovaj prostor oko Kamenog korita kroz prohujale milenijume je smatran kao sveti deo naselja i Kapedunuma, kao i Užica.
Trebalo bi očistiti žvrljotine sa česme i popraviti napukle kamene ploče na stepenicama. To bi moglo gradsko veće da donese odluku… Mi iz redakcije Užičanstvenog, sajta nezaborava, možemo da očistićemo žvrljotine, jer naš Bojan to odavno povremeno radi.
