Narodna banka, Narodni muzej, pasarela sa prvim mozaikom, nestanak tenka

310
Prva fotografija Muzeja iz 1946. godine
Prva fotografija Muzeja iz 1946. godine

Objekti u kojima je smešten Narodni muzej Užice, građeni su uoči Drugog svetskog rata za potrebe Narodne banke Kraljevine Jugoslavije. Izgrađeni su na otkupljenom imanju braće Đerasimovića, Staniše Petakovića i Jovana Đokića, a po projektu arhitekte Narodne banke Bogdana Nestorovića, docenta univarziteta u Beogradu. Radove je izvodilo Građevinsko preduzeće inženjera Dragoša Kalafatovića iz Beograda, pod stručnim nadzorom Jovana Šnajdera, arhitekte Narodne banke.

Izgradnja dve spratne zgrade i tri podzemna tunela (trezora) namenjena za rad celokupnog aparata centrale Narodne banke u slučaju rata, započeta je 2 novembra 1938. godine, a obustavljena je 8. aprila 1941. godine. Do 5. decembra 1940. godine samo je zgrada banke (danas prva zgrada Muzeja ispred koje se nalazi tenk) bila u potpunosti završena, enterijerno opremljena i predata Filijali Narodne banke u Užicu. Tri tunela predviđena za kovnicu metalnog novca i trezor Banke i druga zgrada, namenjenjena za stambene potrebe, nisu bile u potpunosti završene.

Pasarela između dve zgrade Muzeja
Pasarela između dve zgrade Muzeja

I dan danas tražim fotografiju na kojoj su zgrade užičkog Muzeja baš onakve kakve su bile uoči Drugog velikog rata. Prošlo je više decenija, nisam uspeo da nađem takvu fotografiju da bih povezao kako su se ove zgrade menjale.

Ovaj kulturno značajan deo Užica tokom decenija je menjao svoj izgled i namenu. Najstarija fotografija je snimljena na samom početku rada Muzeja 12. Jula 1946. godine, na njoj na nastrešici iznad ulaza, koja je davala monumentalnost, piše “Muzej”. Zatim je nekome ta monumentalnost zasmetala, pa je izmislio pasarelu sa mozaikom. Prvi užički mozaik je rad slikara Rajka Nikolića. Postavljen je 1954/55 na tek izgrađenoj pasareli, koja je povezivala dve zgrade Narodnog muzeja Užice. Ova nepotrebna pasarela je uklonjena 1961. godine. Kažu da je mozaik spasen i da se čuva u Muzeju.

Gotov mozik na pasareli
Gotov mozik na pasareli

I tako te 1946, kao Muzej ustanka 1941, smešten je u zgrade Filijale nekadašnje Narodne banke Kraljevine Jugoslavije. Tu prva muzejska postavka otvorena je 7. jula 1948. Gradski narodni odbor je 1954. ustupio Narodnom muzeju obe zgrade, podrume i trezore gde je radila partizanska fabrika oružja i municije.

Muzej ustanka od 1963 radi kao Narodni muzej, u čijem je sastavu Zavičajni muzej. Od 1979. Muzej upravlja i Spomen obeležjem “Kadinjača”sa prekidom od 1991 do 2002. Od 2002. Narodni muzej postaje regionalni za područje Zlatiborskog okruga. U muzeju postoje odeljenja Arheološko, Etnografsko, Istorije umetnosti, Konzervatorsko, Restauratorsko, Foto labaratorija, Biblioteka i mnogo toga još.

Raskrsnica sa zgradama muzeja šezdesetih
Raskrsnica sa zgradama muzeja šezdesetih

Upravnici tj. direktori užičkog Narodnog muzeja bili su: Milovan Kutlešić (1948-1951), Novak Živković (1951-1966), Života Marković (1966-1975, 1980-1986), Milivoje Milinković (1975 – 1980), Milutin Pašić (1986 – 1990), Radivoje Papić (1991 – 1992. i 1994), Dragiša Milosavljević (1992 – 2004), Živan Radovanović (2004 – 2006), Blažo Čubrilo (2006 – 2009) i Nikola Gogić (2009 – 2018). Od 2018, direktor Narodnog muzeja je Slavica Stefanović.

Poslednje što se pozitivno događa u užičkom muzeju je rakonstrukcija platoa ispred muzeja. Tenk, koji već šest decenija stoji ispred zgrade Narodnog muzeja u Užicu, pomeren je, a njegovo pomeranje je izazvalo burne reakcije u smislu „Nema tenka!!“ kod Užičana…

Tenk se sakrio
Tenk se sakrio

Direktorka muzeja Slavica Stefanović je pojasnila:
„Radi se rekonstrukcija postamenta na kome je tenk stajao, a ti svi radovi su u okviru rekonstrukcije celog platoa ispred muzeja. Pri pomeranju tenka strogo smo vodili računa da ne dođe do oštećenja. Kada se završe radovi tenk će naravno biti vraćen na staro mesto.“