Текст Владимира Нинковића:
Тог 22. новембара 1941. године, у страховитој експлозији у “Трезорима”, страдао је мој прадеда. Ђорђе Р. Мркоњић (Ужице,1906 – 1941) био је млад, амбициозан и модеран човек свога доба, посвећен послу и изнад свега породици. Врстан столар и пушкар, власник мале али просперитетне стругаре, на живот је гледао као на прилику за нешто више. У причама и сећањима остао је упамћен као крупан човек “црне масти”, смелих замисли и велике животне енергије.
Прадеда је припадао људима новог кова, који су се стидљиво појављивали у градовима широм Србије: млади, окретни и амбициозни, спремни да се за своје место под сунцем изборе радом, одрицањем и спремношћу на жртву. У тренутку погибије имао је само 35 година. Иза себе је оставио петоро деце, али и надања, жеље, снове.
Памтимо га и чувамо успомену на њега.
