Tekst Vladimira Ninkovića:
Tog 22. novembara 1941. godine, u strahovitoj eksploziji u “Trezorima”, stradao je moj pradeda. Đorđe R. Mrkonjić (Užice,1906 – 1941) bio je mlad, ambiciozan i moderan čovek svoga doba, posvećen poslu i iznad svega porodici. Vrstan stolar i puškar, vlasnik male ali prosperitetne strugare, na život je gledao kao na priliku za nešto više. U pričama i sećanjima ostao je upamćen kao krupan čovek “crne masti”, smelih zamisli i velike životne energije.
Pradeda je pripadao ljudima novog kova, koji su se stidljivo pojavljivali u gradovima širom Srbije: mladi, okretni i ambiciozni, spremni da se za svoje mesto pod suncem izbore radom, odricanjem i spremnošću na žrtvu. U trenutku pogibije imao je samo 35 godina. Iza sebe je ostavio petoro dece, ali i nadanja, želje, snove.
Pamtimo ga i čuvamo uspomenu na njega.
