Шездесетих, па и седамдесетих година прошлог века, радио је био у центру пажње. Слушан је од јутра, па све до “Дневника” на ТВ Београд. Тада сам имао први српски произведени радио “Космај” у политираној кутији, који је производила фабрика “Никола Тесла”. Мој је био из 1948. године. С краја шездесетих и почетка седамдесетих, појавили су се и радио апарати пластичних кутија разних веселих боја, који су могли да раде и на батерије.
У Ужицу смо добили радио доста касно, па тако и неке нове могућности. “Вести” су најавиле да ће на таласној дужини 275,5 метара и 271, 2 метра почети да ради Радио Титово Ужице. Радио Титово Ужице се у етру појавило 30. децембра 1971. Налазио се у Друштвеном дому. Спикер Душко је понављао: “Овде Радио Титово Ужице, вршимо пробу техничких уређаја… Драги слушаоци желимо вам добар пријем и угодну забаву”. Затим музика и све се испочетка понављало. Касније су преношене “Новости дана” Радио Београда, редакција је почела са емисијом “Дневник титовоужичког краја”, а затим су додате емисије “За децу и младе” и комерцијалне “Музика по вашим жељама” и “Рекламе радних организација”. Први пренос утакмице Слобода – Дубочица, у Радио Титово Ужице су реализовали Слободан Ћитић и уредник Петар Тешић.
У то време, ми рокерски опредљени млади, слушали смо Радио Луксембург, пиратску са брода емитовану Радио Каролину, Радио Београд и на њему “Вече уз радио”, а на њима и осталима Цепелине, Џенис Џоплин, Хендрсикса…
Ужички млади све упијају и дискутују ту на Корзоу о свему, идемо у биоскопе, а најбоље игранке су у Дому ЈНА и дискотеци омладинског клуба… Број извођача, који је тада био присутан на топ листама, био је релативно мали. Као логична последица, њихово присуство на топ листама било је одговарајуће дуго. Време је пролазило и индустријализација је полако и сигурно узимала ствар у своје руке, а број извођача је растао и скраћивало се њихово присуство на топ листама. Управо у ове последње две године поменуте деценије до 1981, дошло је до невиђене гужве на топ листама. Појавило доста музичких праваца, моде и свега што иде уз то. То време било је најзначајније у популарној култури у последњих 50 година. Слушаоци су опуштани уз ведре теме. Музика је компонована за уживање. Управо то је довело популарну музику ту где је сада, али дух 70-их се полако и сигурно губи док време пролази.
Редакција новоотвореног ужичког радија је објавила да су најзанимљивије емисије “Спорски мозаик”, “Емисија за пољопривреднике”, а од 7. марта програм радија је од 10 до 17.30 часова. Постојала је емисија „За читаоце Вести” у којој је Драган Живковић Тозовац тог 9. марта извукао ручни сат марке “Дарвил”, који је добила Нада Јефтић, службеница ПИК “Златибор” из Чајетине. Ако се погледа тадашњи програм Радија “Титово Ужице” и упореди са програмом с половине прве деценије 21. века, разлике би биле минималне. И тада су постојале емисије: “Поздрави и жеље”, “Новости дана”, “Дневник”, само је било много више изворне народне музике. За збивање са поп сцене је извештавала недељом око подне емисија “Дискорама”. Постојала је емисија “Пропагандни ехо”, у којој се оглашавала већином друштвена предузећа. Све је било под контролом, све се знало а “лова до крова”.
Директор и главни уредник је био Јован Остојић. Било је ту још уредника. Цола сам запамтио, био је задужен да контролише поменуту “Дискораму”, коју сам једно време припремао и водио. Стално је у ушима носио вату. У канцеларији црвени радио апарат, на коме је слушао програм и реаговао у сваком тренутку кад неко нешто “погреши”, најчешће политички. Уредник програма Мирко Зечић, спикери Душан Станић и Гордана Стаматовић. Ужице се годинама будило, радило и легало уз предивне гласове првих ужичких спикера Душана Станића и Гордане Стаматовић. Били су популарни као и најбољи ужички музичари. Тонци су били Винка Милићевић и Богољуб Недић.
Милица Турудић: Да, лепо је сетити се дивних људи и професионалаца. Били су истински заљубљени у свој посао, врсно га обављали и не чуди да их се многе генерације колега и слушалаца радо сећају.
Ружица Марјановић: Дивна тетка Гоца. Образована, сталожена, одмерена, елегантна.
Саша Велимировић: Чувени гласови који дан данас одзвањају у ушима. Увек сам имао жељу да их упознам. Господа.
