Мој први додир са новцем догодио се у основној школи, били су то алуминијумски динари и петодинарке. Са неколико динара могле су се купити кифла са виршлом у “Здрављаку”, масне погачице у “Опатији” или порција баклава са лимунадом у “Јадрану”, све то у кругу од 50 метара ту на Главној улици, на ужичкој “Липи”. Алуминијумска петодинарка била је мало богаство. Са њом би могао да се купи сладолед, да се оде у биоскоп, а остало би и за семенке или кокице. Са месинганом десетодинарком могао сам да поведем и другара, за девојку је још било рано, на кремпите, оранжаду, биоскоп у Дом ЈНА или на коју партију стоног фудбала у холу. Месингана педесодинарка је ретко стизала у моје руке, кад се баба, ујак, тетке или стриц разнеже или ако после рођендана мајка не купи неку мајицу, или нешто слично фармеркама… Тада сам могао купити и неку мени интересантну књигу у књижари Нолит, ту опет на “Липи” у Блоку Ц.
Пре него сам пошао у осми разред, црвена стодинарку у рукама сам имао само кад би ме мајка послала нешто да купим у продавницу “Истра”. Прву сам добио од оца Влајка, у осмом разреду основне школе, да изведем другарицу на колаче и у бископ. Та црвена стодинарка обезбеђивала је сва уживања тога времена и нашега узраста… Кад би ме неко данас изненадио питањем како изгледа нека од актуелних новчаница, тешко да бих детаљно могао да одговорим, не памтим, а о црвеној стодинарки из мог детињства и младости памтим сваки детаљ. И много о њој знам. Била је то омиљена новчаница из генерација “педесетинарке”.
И тако, да је заледим у овом нашем ужичанственом незабораву ту најжељенију новчаницу моје скромне генерације “црвена стодинарка Федеративне Народне Републике Југославије”, kоја је од многих бројних уметника и дизајнера проглашена најлепшом новчаницом објављеној у социјалистичкој Југославији. На њеној основној страни је портрет лепотице Коновљанке у ношњи. Позади црвене новчанице је пејсаж Дубровника, симбола туризма. Аутор новчанице је Миодраг Петровић, академски сликар и технички директор Завода за израду новчаница.
Новчаница је део серије објављене по одлуци Савезног извршног већа од 31. августа 1955. На новчаницама је одштампан датум “1. мај 1955”, међутим, у оптицај су пуштене 25. априла 1957. године. Карактеристична је по примени потпуно нових идејних решења у односу на претходне серије, а тема за израду била је – привредни развој земље. Гравер који је радио на изради плоче за лице новчанице је Танасије Крњајић, а на изради наличја је радио Божидар Коцмут. Ова новчаница је била у оптицају од 25. априла 1957. до 1. фебруара 1968. године. Новчаница од 100 динара истог ликовног решења издата је и 1963. године, али је тада емитент била Народна банка Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.
Да, тако је то некада било, ко је имао црвену стодинарку „био је тог дана богат дечко, што би Арсен рекао: “Лијепи тренуци носталгије, љубави и сиромаштва…”
Шта је после било, можете да сведочите, ја сам причао о времену када су Битлси заменили Елвиса, па до времена кад су се растурили. Као што су нам они оставили лепоту у музици, тако нам је и „црвена“ оставила сећања на мале радости које нам је обезбедила.
