Новембар 1964. године
Људи су занемели. Ћутање је обавило улице. Заставе су спуштене на пола копља. Крцуна више нема!
Октобар 1964. године (други део)
На дневном реду је био регулациони план за уређење града. Идеја архитекте Ружице Илијић је била: премештање болнице из Крчагова на Пору, пребацивање транзитног саобраћаја око града.
Октобар 1964. године (први део)
очетком октобра на све стране у Т. Ужицу су спремана дрва за огрев сем на Тргу и у неким новим зградама, где је било уведено централно грејање.
Септембар 1964. године
Пошто је “добровољна” акција уређења главне улице успела, подстакла је неке Ужичане да уреде своје улице.
Август 1964. године
Ужичко Народно позориште се уселило у нову зграду на Тргу, где се и сада налази. Ужичани су били одушевљени салом, на чијим зидовима су биле јагњеће кожице.
Брза храна код Ужичана
Још за време турске власти у Ужицу су постојали улични продавци бурека, који се јео с ногу.
Јул 1964. године
У Ужицу је свечано је прослављен 4. и 7. јули, поводом тога отворен је Феријални дом “Наша младост”.
Јун 1964. године
Плажа је најзад завршена од Међаја уз Јаз, од Текстилног завода (Фротекс) до Железничког моста (старог, испод старог града), уз мост асфалтиране су стазе, завршава се Феријални дом.
Мај 1964. године
Једна од најинтересантнијих породица у Ужицу педесетих и шездесетих година била је породица Тодоровић или познатије породица Раде Шоферке
Дечије одмаралиште „Голија“ и Млечни ресторан
Била то тада највећа зграда на Водама, пре рата Инвалидски дом, на голети, сама, на надморској висини од 1000 метара.