Уочи Другога светскога рата, када су у Ужицу већ сви сазнали за фашисте, поново се окупљају сва друштва која су имала патриотску основу. Студенти су имали удружење које је радило под платформом “Бранићемо земљу”. Соколско друштво је предњачило и инцијирало оснивање “Народног одбрамбеног одељка” 1939. године. Његов циљ је био да се “подигне, очува и одржи национални дух; потреба да се обавештава наш свет о својим дужностима у данашњици, окупила је све оне, који раде на заједничком послу”, објављено је у првом “Ужичком одјеку“, који је изашао 1 јула те године. То је био ванстраначки лист, такође који је имао исте циљеве као и Народно одбрамбени одељак.
У његовом руководству при Соколској жупи били су изабрани представници: испред војске Едуард Бороша и Антун Густовчић; испред удружења резервних официра и ратника Чедомир Захарић, сенатор, и Лазар Бјелић, учитељ; испред Удружења инвалида је био Милорад Бошњаковић; Удружење Албанске споменице је имало два представника, Малишу Стефановића и Мирослава Петровића; испред Аеро клуба је био већ поменути Едуард Бороша; испред Црвеног крста Тадија Тодоровић. Четничка организација је делегирала Ђорђа Новковића, а студенти су делегирали Филипа Маријановића. Испред културно – уметничког друштва “Абраћевић” је био Сретен Пенезић. Своје представнике су имали и удружења жена “Књегиња Љубица” Зора Захарић, “Кола српских сетара” Цвета Поповић, “Књегиње Зорке” Зорка Ристовић.
Соколско удружење је имало пет представника: Ђорђа Драшковића, Страхињу Рогића, Благоја Живковића, Јосифа Јекличку и Александара Нешовића. Поред преставника грађанских друштава, активни су били и представници трговаца: Вељко Мијушковић (отац Милана Мијушковића, некад власника Радија 31, и Ђорђа Мијушковића, једног од потпреседника општине у периоду од 1996. до 2000. године), Димитрије Вучићевић, тадашњи председник општине, Божо Голубовић, Владе Кукољац, Радојко Ђоковић, Благоје Марковић…
Већина поменутих су на ове две приложене фотографије из колекције Ужичанствено.
