Zanat je uvek bio zlata vredan, posebno ako je redak u današnje vreme. Obućara koji ručno prave cipele po meri i želji kupca u Srbiji ima tek nekoliko, a u zapadnoj Srbiji samo jedan. On je Dejan Ramić, obućar iz Užica, koji je nastavio tradiciju svog oca Zorana koji je 60-tih godina pravio obuću po meri.
Zoran Ramić je krenuo na zanat 1954 godine u Ljuboviji kod majstora Stajka Ostojića koji je bio rodom iz Užica. Nakon četiri godine stekao zvanje zanatskog pomoćnika. Nakon toga odlazi na usavršavanje i počinje posle par godina sa radom u Kosjerićkoj “Zanatliji”. Tu upoznaje Dragoljuba Simeunovića i kasnije biva angažovan od strane Dragoljuba, kada je otvorio sopstvenu radnju u Užicu. Stajko Ostojić je bio vrhunski zanatliju koga mala sredina nije mogla izdići na pijedestal slave kao neke beogradske majstore, kao majstora Užičanina Mića Spasojevića.
Zoran Ramić je je pravio obuću u Simeunoviča zanatskoj radnji, ali, kada je obućarska industrija doživela ekspanziju, zanat je napustio, ali mu se ponovo, 1995. godine vratio, kada je otišao u penziju. Pomagao je i sinu Dejanu i što je najvažnije, otkrio mu sve tajne svog zanata. Dejan Ramić je nastavio posao kojim se bavio njegov otac.
Dejan je počeo sa popravkom obuće, štedeći novac za nabavku mašina za proizvodnju da bi kasnije i otvorio Užicu na “Megdanu” radionicu za izradu obuće isključivo od kože.
“Kada pravite nove cipele ili čizme, veoma je kreativnije i mnogo je veći izazov nego popravljati stare. Kada naručim nove kalupe i počnem da pravim novi model, onda zaboravim na vreme, ostanem u radionici skoro celu noć samo da završim i da vidim kako će to da izgleda, da li je to onako kako sam želeo. Izazov mi je da održim tradicionalan način proizvodnje obuće od pre 50 ili 100 godina. Nisam hteo da kupim industrijske mašine i pravim cipele za pola sata. To mi ne bi predstavljalo nikakvu satisfakciju. Meni to pruža ručno pravljenje obuće“, Rekao je jedinstveni užički obućar Dejan.
Kožu nabavlja iz Italije, a cipele pravi većinom ručno i još uvek na Singerici i Adleru. Kvalitet mu je obezbedio kupce ne samo iz Užica, već iz cele Srbije, ali i Crne Gore. Priliku da svom zanatu dodam i novu crtu umetnosti dobio je izradom čizama i cipela za pozorišne predstave Narodnog pozorišta iz Užica “Kralj Lir” i “Mandragola. “Bilo je zahtevno i zanimljivo raditi za pozorište, izazov je bio veliki. To je bila i čast za mene. Ali, u svakom zanatliji krije se neki mali umetnik koji želi da ispolji svoju kretivnost. Sve je urađeno od kože visokog sjaja i nikada do tada nisam radio ništa slično.”
“Jednom sam samo iznajmio neke svoje mašine proslavljenom reditelju Emiru Kusturici za potrebe snimanja filma Zavet. Zanati izumiru jer se ne popravlja loša obuća, jer se nema računa raditi i nije u interesu mušterije. Sa druge strane se otvaraju nove mogućnosti u proizvodnji gde nudiš autentičan proizvod od vrhunskih materijala. Zadužen si za odabir materijala, dizajn, proces proizvodnje i radiš i daješ sve od sebe da bi uradio kvalitetan proizvod. Kada neko želi da naruči cipele od kože aligatora takvi materijali su skupi pa je time i izrada skuplja. To ne može svako sebi da priušti. U svojoj radnji obuću izrađujem samo od kože. Bilo da je obična ili od noja, aligatora bitno je da je kvalitet na prvom mestu”, Rekao je Dejan Ramić.
