Ужичани су маштовити у давању имена својим солитерима. Након Белог двора, Црне даме, Три мускетара, Лепе Брене, Погледа на будућност, Севап ситија и многих других, на ред дође и зграда преко пута музеја, која доби име “Шаруља”. Неколико година касније, да не буде усамљена на том потезу, поред ње се појави и “Теле”.
Главни одбор друштва издваја суму од милион динара, а ужички одбор и од Самоуправе ужичке области добија 100.000 динара.
Али у Ужицу, иако то Ужичани тада нису знали, живео је млад човек, занатлија, часовничар који ће поново оплеменити Ужице и његове становнике. Био је познат по свом знању и мудрости – звао се Риста Тешић.
Браниоци су се предали, а до тад силни велможа Никола је заробљен, ослепљен и послат у манастир да чека смрт.
