Ужичани су маштовити у давању имена својим солитерима. Након Белог двора, Црне даме, Три мускетара, Лепе Брене, Погледа на будућност, Севап ситија и многих других, на ред дође и зграда преко пута музеја, која доби име “Шаруља”. Неколико година касније, да не буде усамљена на том потезу, поред ње се појави и “Теле”.
Када је 1838. почела изградња “једне средишње школе, повећег школског зданија”, био је то први наговештај озбиљнијег интересовања ужичких занатлија и трговаца за развој школства у граду.
Постојале су четири варијанте пројекта проласка барске пруге кроз Ужице. Само је једна од тих варијати качила Соколану, и баш та је изабрана.
Кад је завршена, у њу се 1925. године, уместо Друге основне школе, уселила ужичка Учитељска школа, која се управо тада издвојила из састава ужичке Гимназије.
