Душан Јерковић је рођен у Срему 1914. године. По занимању је био учитељ, а када је формирана Прва партизанска рачанска чета ужичког одреда на Тари, постао је командир чете. Нешто касније именован је за команданта Ужичког партизанског одреда. Комадовао је одредом у борбама код Вироштака, Ваљева, Љубовије, Пожеге, Трешњице, Карана, Косјерића, Прањана. Од оснивања Ужичке републике учетвовао је у свим акцијама за оснивање првих органа партизанске власти у Ужицу и околини. Посебно се истакао на организовању привредног живота и снадбевање војске и становништва. Погинуо је са Радничким батаљоном у борби на Кадињачи.
За народног хероја проглашен је 1944. године. Његова спомен биста, рад вајара Милана Верговића, постављена је 29. новембра 1959. године у дворишту Основне школе “Душан Јерковић”. Немци су његово тело, са мртвим телом Вуколе Дабића, изложили на Житном пијацу да застраше Ужичане. Неколико основних школа у Србији носи његово име, као и насеље „Браће Јерковић” у Београду, које је добило име по њему и његовом старијем брату, Небојши Јерковићу, који је био командант Мачванског партизанског одреда.
Вукола Дабић је рођен у Буару 1902. године. По занимању је био машинбравар. Као комуниста бавио се синдикалним радом у Ужицу. Осуђен је на 6 година робије, коју је издржао у Сремској Митровици. Године 1941. је био један од организатора устанка у ужичком крају. Био је комесар чете и заменик команданта у Ужичком партизанском одреду. Био је и командант града Ужица. Тешко рањен, опкољен од окупаторских војника у родном селу Буару покрај Ужица, извршио је самоубиство 13. децембра 1941. Спомен биста, рад Милуна Мирића, академског вајара, 7. јула 1959. године, постављена је у ткачници, тада “Цвета Дабић”. Од 1983. год. биста се налази на Тргу Светога Саве.
Тела партизанских команданата Душана Јерковића и Вуколе Дабића су спаљена код раскрснице на Доварју према Крчагову. Мало Ужичана зна да се споменик на Доварју зове “Ломача”. У последње време, већина не зна из ког разлога и коме је подигнут.
Овај споменик посвећен Душану Јерковићу и Вуколи Дабићу откривен 24. септембра 1968. године. Рад је вајара Милице Рибникар Богуновић и урађен је у комбинацији пешчаника и сиге. Централни део споменика представља стилизоване фигуре жена нарикача. На платоу испред споменика је бронзана плоча на којој је урезан текст: “Децембра 1941. на овом месту немачки окупатори су спалили тела погинулих револуционара Вуколе Дабића, радника команданта партизанског Ужица, и Душана Јерковића, учитеља, команданта Ужичког партизанског одреда. Али, ломача не уништи пламен.”
