„На данашњи дан 22. новембара 2018. године је 77 година од експлозије у трезорима, када је погинуло 120 Ужичана, радника и грађана. Саботажа или људска грешка, никад неће бити познато. Ужице је обележило 77 година од трагедије у фабрици оружја”.
На тужну годишњицу подсећају нас два споменика, први испред музеја, рад академског вајара Борис Анастасијевића. Композиција споменика изливеног од бронзе чине три крака неједнаке висине, који у основи полазе из исте тачке и постепено се раздвајају. На крацима који симболишу почетак и ширење експлозије, почива беживотно стилизовано људско тело. Други споменик у десном подземном тунелу трезора Народне банке, који данас чини део ужичког Народног музеја урадио је Академски сликар Небојша Митрић. Композицију димензија 378 x 335 cm чини мрежа металних шипки, на којима су ушвршћени оргинални фрагменти оружја и муниције, деформисани у експлозији. Оба споменика постављени су 1961. године поводом двадесетогодишњице устанка народа и народности Југославије.
Владимир Нинковић:
„На данашњи дан,1941-ве године,у страховитој експлозији у “трезорима”, страдао је мој прадеда Ђорђе Р. Мркоњић (Ужице, 1906-1941). Био је млад, амбициозан и модеран човек свога доба, посвећен послу и изнад свега породици. Врстан столар, и пушкар, власник мале али просперитетне стругаре, на живот је гледао као на прилику за нешто више. У причама и сећањима, остао је упамћен као крупан човек “црне масти”, смелих замисли и велике животне енергије. Прадеда је припадао људима новог кова, који су се стидљиво појављивали у градовима широм Србије: млади, окретни и амбициозни, спремни да се за своје место под сунцем изборе радом, одрицањем и спремношћу на жртву. У тренутку погибије имао је само 35 година. Иза себе је оставио петоро деце, али и надања… жеље… снове. Памтимо га и чувамо успомену на њега.“
