Када је напрaвљен „нови мост“ код Ложионице, Ужичани су своје шетње орјентисали према њему. Ишло би се тада покоцканом Омладинском улицом до „новог моста“. На његовом крају леве обале Ђетиње била је ћирина пруга, а на прелазу преко ње две повелике жуто црвене рампе… Прешли би преко пруге и ишли левим пешачким тротоаром моста. Када би стигли на средину моста обично би застали и ту мало уживали у бистрој Ђетињи. Десно се видео прелепи дрворед на обали реке и улица према том бајковитом делу Ужица. Кад би стигли до краја моста, на десној обали Ђетиње се сабраћај са моста укључивао у Златиборски пут. Ту на крају моста са леве и десне стране постоје су степенице којим може да се спусти на улицу која води у Велики парк.
Када се сиђе степеницама с леве стране моста на улицу преко пута је било расадник цвећа предузећа „Биоктош“. Ту је све мирисало у свежини која је долазила са реке. Даље се ишло поред дрвореда, где је свежина реке и мириси природе опијали шетаче. Ишли би неколико стотина метара и стигли до капије Великог парка. Ту се улазило у тај део бајковитог Ужица у коме је свежину реке и Забучја допуњавао мирис прелепих борова и много лепих детаља, предивно језерце, кафана са терасом уз источник са павиљонима су давали ту бајковиту инспирацију. Стазама уз Забучје излазило се на Ђавољу стену, Раићевину и Чикиризовину. На овом простору су многи Ужичани доживели своје најлепше животне бајке, љубави, лепоте младости.
