Ево неколико фотографија моје улице Омладинске, некад “Кејска”, на половини педесетих. Снимак са Забучја: Скроз лево “Жуте зграде”, срушене кад је грађена Београдска робна кућа.
Друга фотографија је снимљена од Дрвеног моста, који је направљен одмах после рата уместо порушеног Александровог моста. Лево приземна бела зграда, тадашњи Дом здравља. Затим, право кућа Мила Лазовића, изграђена 1936. године, следећа мога ђеда Витомира Ковачевића, направљена 1922. Доле прва предратна ужичка стамбена зграда, “Железничка зграда”, а десно железнички мост, и испод њега чиста Ђетињица.
На трећој фотографији, снимљеној 1958, у Омладинској улици је завршена једна од првих послератних ужичких стамбених зграда. Била је предвиђена за војна лица, па зато “Официрска”. Пошто је била у мом најближем комшилуку, ја сам детињство и прве године ране младости провео дружећи се са официрском децом. Тако смо се Маринко Падован, који данас живи у Београду, данас мој фејс пријатељ, интензивно дружили. У мом дворишту смо имали доста кучића, па су ме они из “Официрске” звали “Драган од кучића”. Саграђен је и “Дечији диспанзер”, „Жуте зграде“, као и бензинска пумпа…
Изграђен је Блок “Ц”, Дом ЈНА. Десно горе на фотографији види се како се гради Шумарска школа -Техничка школа, грађена да буде “Шумарска”, па су је тако и звали. Потонула је око пола метра по изградњи и од њеног завршавања се одустало. Кажу да се пројктант убио. Када је мировала неколико година, оспособљена је и насељена учитељима и техничарима. Напрвљена је нова Учитељска и ова постане “Техничка”.
На четвртој фотографији се види некадашњи дрвени мост, као и место где убрзо направљена Југопетролова бензинска пумпа…
Градска библиотека је била ту на раскрсници, пре национализације, у кући опанчара Суботића. Касније је пресељена у Соколану, а у Суботића кући је била аутобуска станица све до изградње нове.
