Sećam se kada bi se sa roditeljima vraćao iz bioskopa Doma JNA, oko 22 časa, uvek bi mi privukla pažnju muzika koja se čula iz kafane Hotela “Zlatibor”. Moj otac nije bio kafanski tip, jedino smo išli porodično u kafanu na tada popularne ćevapćiće “10 s lukom”. Otac i majka bi uz ćevape podelili jednu flašu piva, a ja bih dobio malinu sa sodom. Otac sportista, nije pušio i smetala mu je zadimljena boemska atmosfera te najpoznatije užičke kafane. To me nije sprečilo da veći deo života od najranije mladosti posle punoletstva, pa do druge decenije 21. veka, provedem u užičkim kafanama baš sa boemskim društvom.
