Полако наш сајт Ужичанствено постаје место чувања успомена старог и новог Ужица, ужичког краја, посебно Златибора. Оне подсећају на прошлост града, посебне људе и важне догађаје, и могу да буду јединствени начин медитације. Старе и драге фотографије или неке друге ситнице могу да нас одведу у стање свести које нам доноси мир и срећу.
Кад мало боље размислим, мој живот је успомена, тако и Град и планина где сам провео досадашњи живот су успомене. Сакупљам ове подсетнике од како знам за себе. Фотографије, старе новине, часописе, где год има нешто о Ужичком крају и касније то претварам у илустроване приче. То је моја медитација. Зато се радије окрећем прошлости, него људима. Сваку деценију поспремам, бацам и чувам само оне најважније. Од како живимо у дигиталном свету, све је лакше. У последње време тај огроман опус успомена Града, краја и људи олако пуни овај јединствен сајт, какав има само Ужице, који може свако да користи и сазна свакога дана све више о Ужичанственом времену и људима.
Поносан што сам један од чувара успомена роднога града. Све што се не запише, фотографише, сними па тако и оне важне ствари у историји, се забораве или избришу из сећања. Као и свуда, већина није имала некога да забележи успомене. Споменари и албуми су књиге које говоре о животу, рађању, љубави… Албуми помажу да сачувамо најлепше успомене. Једном када их испуните, с радошћу ћете их с времена на време прелиставати и делити сећања с пријатељима и породицом. Имате и Ужичанствено, сакупљача ужичких успомена. То је збирка осећања и вредни записи. Временом, можда постане традиција која се преносити с колена на колено. Имао сам прилику да видим и користим многе албуме рађене брижно и с љубављу, неки су уз фотографије имали посебне ситнице и важне документе. Такви албуми натопљени збирком личних асоцијација, испуњени сећањима и успоменама мени приповедачу прошлости су извор информација. За многе породице са којима сам се сусретао непроцењиво благо.
Без обзира на најезду дигиталних фотоапарата и слика које се гомилају без реда и распореда у неограниченој меморији компјутера, сваких неколико месеци треба издвојити и оштампати десетак фотографија које су заслужиле да уђу у ризнице наших, а можда и градских успомена. Не мора да буде обичан фото-албум с фотографијама и њиховим описом. Тај архив може да се налази на зиду дневног боравка, да свако од пријатеља може на тренутак да тим времепловом отпутује у делић ваших успомена прошлости. А кад прође која деценија и сами можете ући у временску капсулу и са унуцима са сетом, али и осмехом, подсетити се сопствене млађе дане. Тај фото-албум, делом дневник, споменар, породична историја, па и уметничко дело, успоменама пројектују ваш смисао живота на леп јасан и личан начин. То су уствари мемоари за унуке, праунуке уметничко дело, сегмент приче једног времена пре него обичн фото-албум. Стварање албума с успоменама креативан је рад као стварање књиге.
Многе госпође генерацијама уживају у декорисању албума с успоменама. Увек смо били народ који је чувао породичну традицију и преносио је с генерације на генерацију. У последње време се то мало сагубило, али, то је само краткотрајна криза. Мене медитација учи да одвојим неважне ствари од важних, а кад су фотографије у питању, сам чин бирања и сортирања фотографија јесте облик активне медитације. Тако сакупљена сећања и успомене, пружају поглед у тренутке прошлости, мерећи сваку годину и сваки дан живота Ужица или посебних тренутака његових породица.
Сарађујте и пратите наш ужичанствени сајт и тако сачувајте заувек ваша породична сећања на Ужице и ваше Ужичане.
