Miodrag Vergović je rođen Užicu 1893, a u svom gradu je i umro 1967. Posle niže gimnazije u Užicu, učiteljsku školu završio je u Aleksincu. Učestvovao je u Prvom svetskom ratu; jedan od 1300 kaplara-đaka. Ranjen je 1915. i zarobljen u bolnici u Prištini. Posle rata bio je učitelj u raznim selima, a zatim u Užicu. Drugi svetski rat je proveo u zarobljeničkim logorima u Nemačkoj.
Pored učiteljskog poziva bavio se književnim radom i novinarstvom. Bio je dugo dopisnik Politike. Napisao je više pripovedaka i dva romana: „I đaci ratuju“ i „Zolj“. Prvi sa tematikom iz Prvog svetskog rata, a drugi je uglavnom slika života starog Užica na početku 20. veka.
Daću nekoliko odabranih pasusa iz romana „Zolj“, koji je objavljen u izdanju „Vesti“ 1966. godine, a ima i u biblioteci, koji toplo preporučujem. Izabrane pasuse ove užičke idile pisac je poneo iz svoga užičkog detinjstva:
„Zdesna, od glavne ulice, celom njenom širinom, zagustiše čaršiske krave. Tako je ovde od davnina. Najverovatnije da je držanje krava isto toliko staro koliko i sama čaršija. Veći deo imućnih kuća i tek po koja sirotinjska drže po kravu, dve radi poboljšanja domaće ishrane i prihoda od prodatog mleka. Njihovim potrebama oko ispaše izašla je opština u susret. Sve zbog sebe sredili imućniji ljudi – opštinari. Organizovali združenu ispašu na prostranim opštinskim utrinama Krčagova, Kapetanovine, Karaule i Livadka.“
(…) „Jutros rano, po čobanskom rasporedu, poranio čika Rade Cupkalo. Zajmio krave redom. Sa udaljenijom Donjom čaršijom već završio. Krave iz tog kraja sabio u buljuk, pa krenuo dalje uz ulicu, da i ostale usput pribere. One starije, naviknute odranije na red jutarneg polaska, priključile su se same iz otvorenih kapija. Svrstale se pod Cuplačovu toljagu i združeno, u buljuku, odmicale glavnom ulicom.“
(…) „Stojka moli čuvara za svoju kravu koja je imala malo tele: „Pustite je radi muže pred ručak. Sama će ona otud. Zašto bi šegrt džaba dolazio, kad ona poznaje bolje čaršiju od njega.“
(…) „A kada zaokrenu sa pijace i uđe u podužu ulicu, odakle se moglo još vidljivo pratiti, Šareni buljuk zatalasa se ulicom put Krčagova.“
