О завичајном писцу и његовом предивном роману „Зољ“

2130
Миодраг Верговић
Миодраг Верговић

Миодраг Верговић је рођен Ужицу 1893, а у свом граду је и умро 1967. После ниже гимназије у Ужицу, учитељску школу завршио је у Алексинцу. Учествовао је у Првом светском рату; један од 1300 каплара-ђака. Рањен је 1915. и заробљен у болници у Приштини. После рата био је учитељ у разним селима, а затим у Ужицу. Други светски рат је провео у заробљеничким логорима у Немачкој.
Поред учитељског позива бавио се књижевним радом и новинарством. Био је дуго дописник Политике. Написао је више приповедака и два романа: „И ђаци ратују“ и „Зољ“. Први са тематиком из Првог светског рата, а други је углавном слика живота старог Ужица на почетку 20. века.
Даћу неколико одабраних пасуса из романа „Зољ“, који је објављен у издању „Вести“ 1966. године, а има и у библиотеци, који топло препоручујем. Изабране пасусе ове ужичке идиле писац је понео из свога ужичког детињства:

Део Главне улице који се звао "Милоша Великог"
Део Главне улице који се звао “Милоша Великог”

„Здесна, од главне улице, целом њеном ширином, загустише чаршиске краве. Тако је овде од давнина. Највероватније да је држање крава исто толико старо колико и сама чаршија. Већи део имућних кућа и тек по која сиротињска држе по краву, две ради побољшања домаће исхране и прихода од продатог млека. Њиховим потребама око испаше изашла је општина у сусрет. Све због себе средили имућнији људи – општинари. Организовали здружену испашу на пространим општинским утринама Крчагова, Капетановине, Карауле и Ливадка.“

Општинска ливада у Крчагову где су напасане краве
Општинска ливада у Крчагову где су напасане краве

(…) „Јутрос рано, по чобанском распореду, поранио чика Раде Цупкало. Зајмио краве редом. Са удаљенијом Доњом чаршијом већ завршио. Краве из тог краја сабио у буљук, па кренуо даље уз улицу, да и остале успут прибере. Оне старије, навикнуте одраније на ред јутарнег поласка, прикључиле су се саме из отворених капија. Сврстале се под Цуплачову тољагу и здружено, у буљуку, одмицале главном улицом.“
(…) „Стојка моли чувара за своју краву која је имала мало теле: „Пустите је ради муже пред ручак. Сама ће она отуд. Зашто би шегрт џаба долазио, кад она познаје боље чаршију од њега.“
(…) „А када заокрену са пијаце и уђе у подужу улицу, одакле се могло још видљиво пратити, Шарени буљук заталаса се улицом пут Крчагова.“